Autor: Petar Jovanović, CEO AIK Banke
Tekst je preuzet iz Revije časopisa NIN koja je posvećena nedavno održanom “Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja regiona” u Bečićima čiji je jedan od medijskih patnera bio portal Bankar.me. Reviju možete preuzeti na ovom linku.
Kada govorimo o bankarskom sektoru, on je plivanjem u hladnim vodama postao jaci i stabilniji, jer bilansi banaka u regionu, a i globalno, danas izgledaju mnogo bolje i zdravije, što je rezultat dobre regulative, ali i odgovornog ponašanja
Mnogi naucnici, kao i oni koji praktikuju ekstremni sport plivanja u hladnoj vodi, tvrde da ne postoji mnogo stvari koje imaju tako blagotvoran uticaj na naš organizam. Naše telo reaguje na hladnu vodu aktiviranjem odbrambenih mehanizmama, poboljšavajuci cirkulaciju i otpornost na infekcije. Izlaganjem eksternim uslovima iz okruženja postajemo jaci, rezistentniji i spremniji na nove izazove koji nas ocekuju.
Posmatrano iz ekonomske perspektive, može se reci da banke vec godinama unazad zapravo plivaju u hladnim vodama. Zahlaenje je pocelo sa globalnom pandemijom koja je imala potencijal da preraste u ledeno doba, ali je sa naucnim dostignucima i zahvaljujuci ljudskoj prilagodljivosti taj scenario sprecen. Uz adekvatnu i pravovremenu reakciju državnih institucija i centralnih banaka, u vidu moratorijuma na dospele obaveze klijenata, kao i uz državne garancije, izbegnut je apokaliptican scenario, pa su banke izašle gotovo netaknute iz prvog ozbiljnijeg kriznog perioda još od vremena svetske ekonomske krize.
Paralelno s tim usledili su poremecaji u lancima snabdevanja robom i sirovinama širom sveta i ubrzo smo shvatili da naš globalizovani svet može i mora da bude spreman da se vrati u svoje lokalne okvire kada je to potrebno. Uvideli smo i koliko je važno da možemo da se oslonimo na lokalnu proizvodnju i dobavljace, uprkos tome što to cesto podrazumeva povecane troškove.
Nakon što se svetski organizam izborio sa pandemijom, usledio je novi šok u vidu najveceg oružanog sukoba još od Drugog svetskog rata na tlu Evrope, koji je pokrenuo niz drugih geopolitickih dešavanja. Ti doga aji su, pored posledica po stanovništvo pogoeno sukobima koje je moralo da prekine normalni tok svog života i da napušta svoje domove, imali za posledicu i rast cene energenata, hrane i drugih kategorija, što je dovelo do visokih inflatornih pritisaka i usporavanja ekonomske aktivnosti. Tako je, na globalnom nivou, došlo do visoke stope inflacije, sa najvecim vrednostima koje su zabeležene u SAD u junu 2022. godine od 9,1%, i u evrozoni u oktobru 2022. godine od 10,6%.
Globalne turbulencije nisu zaobišle ni naš region, koji se soucio sa izazovom obuzdavanja dvocifrene inflacije, koja je do kraja 2021. godine bila gotovo zaboravljen makroekonomski izazov. U Srbiji je, na primer, nakon vrhunca inflacije od 16,2% u martu 2023. godine, usledilo njeno uspešno usporavanje do nivoa od 5% u aprilu ove godine.
Kada govorimo o bankarskom sektoru, on je plivanjem u hladnim vodama postao jaci i stabilniji, jer bilansi banaka u regionu, a i globalno, danas izgledaju mnogo bolje i zdravije, što je rezultat dobre regulative, ali i odgovornog ponašanja. Na srpskom tržištu prisutan je visok nivo kapitalizovanosti banaka, a njihova adekvatnost kapitala u prvom kvartalu iznosila je 19,4%. Takoe, zabeleženi su visoki nivoi pokazatelja likvidnosti. Racio odnosa izmeu kredita i depozita na kraju prvog kvartala 2024. godine iznosio je 74,4%, ukazujuci na visok nivo likvidnosti. Prošle godine postignuta je i rekordna profitabilnost bankarskog sektora i to najviše kao posledica rasta kamatnih stopa. Taj trend je nastavljen i ove godine kada su u prvom kvartalu postignute vrednosti stope prinosa na kapital (ROE) od 22,3% i na aktivu (ROA) od 3,1%. U borbi sa inflacijom, centralne banke su efikasno koristile najproduktivniji mehanizam povecanja referentnih kamatnih stopa.
Ipak, nije sve bilo tako jednostavno. Balansiranje izmeu restriktivne monetarne politike i usporavanja privrednog rasta postalo je umetnost. Kao rezultat preduzetih mera, klijenti su se ponovo suocili sa cinjenicom da postoji cena novca i da period monetarne ekpanzije i gotovo besplatnih kredita polako postaje prošlost. To donosi i racionalniji pristup zaduživanju, koje sve više poprima oblik investicija u poreenju sa cistim konzumerizmom. Odreeni broj klijenata, kako fizickih tako i pravnih lica, neminovno ce se souciti sa problemima u servisiranju svojih obaveza. Porast broja problematicnih kredita ne bi bio iznenaujuc, ali ne u obimu koji bi mogao da ugrozi banke koje su, plivajuci u hladnim vodama, vec postale otporne na slicne šokove. U velikoj meri, ovo znaci stabilnost i za klijente, jer jake banke klijentima nude mogucnost reprograma zaduženja, što dugorocno smanjuje opterecenje njihove likvidnosti, i pruža priliku kompanijama da restrukturiraju svoje obaveze. Ipak, nivo NPL-a je još uvek prihvatljiv, i na tržištu Srbije u prvom kvartalu ove godine iznosi 3,2%.
Kao što se može videti, postoje i negativni efekti kontakta sa hladnom vodom koje ne bi trebalo zanemariti. Iznenadni kontakt sa hladnom vodom može poremetiti disanje i izazvati paniku, dok duži boravak u izuzetno hladnoj vodi tokom zime može dovesti i do hipotermije, stanja kada temperatura tela pada ispod 35 stepeni Celzijusa. Dodatni rizici plivanja u hladnoj vodi su i pojava grceva i astmaticnih napada. Hladna morska struja, zvana inflacija, i dalje ne olakšava plivanje i navigaciju kroz ekonomiju sveta i regiona. Iako se, posle dužeg vremena, ocekuje smanjenje referentne stope ECB-a na sednici koja ce se održati u junu ove godine, sa druge strane hladnog okeana i dalje vidimo suzdržanost FED-a i njihovo razmišljanje da za taj korak još uvek nije došao pravi trenutak. Dugacak period visokih kamatnih stopa, ma kako lukrativno izgledao za banke, dugorocno nije dobar jer ce dovesti do smanjenja potražnje za kreditima. Vec prošle godine su zabeležene vrlo niske stope rasta kreditnih portfolija banaka i vrlo je izvesno da ce se slican trend nastaviti i ove godine, kao i da je samo pitanje vremena kada ce se u bilansima banaka pojaviti veca stopa nenaplativih kredita fizickih i pravnih lica.
Period visokih kamatnih stopa je omogucio da vecina banaka, bez puno promena u svom poslovanju, poveca svoju profitabilnost. Kada doemo u period ostvarivanja ciljanih stopa inflacije i vracanje kamatnih stopa na održivi nivo, banke ce se suociti sa nešto drugacijom situacijom. Vrlo je izvesno da ce bez ulaganja u nove tehnologije, povecanja produktivnosti, automatizacije procesa i optimizacije poslovanja uslediti pad profitabilnosti i sve veci pritisak konkurencije. Tu se otvara prostor za novi krug konsolidacije bankarskog sektora u kome AIK banka planira da i dalje ima važnu ulogu.
Preterano izlaganje hladnim vodama nije dobro ni za koga, pa ni za banke, i neophodno je da uvek postoji svest da se, koliko god bili uljuljkani dobrim rezultatima, crni labud Nasima Taleba može pojaviti u nekom od narednih kvartala kada ga najmanje budemo ocekivali. Zato je za održavanje dugorocne stabilnosti, ali i za postizanje održivog rasta, važno da svoje organizacije, ma koliko bile uspešne, uvek držimo u najboljoj mogucoj formi.
