Prije nešto više od tri godine, Komercijalna banka je prodata slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci (NLB), a u državni budžet je uplaćeno 395 miliona eura, koliko je koštao paket akcija od 83,23 odsto. Prema tadašnjim navodima zvaničnika, Srbija je završetkom svih transakcija od prodaje Komercijalne banke dobila ukupno 450 miliona eura prihoda.
NLB je tada, kao relativno mala banka na srpskom tržištu, znatno uvećala svoj dio na tržištu, a kupovina Komercijalne im se, naročito tokom perioda visokih kamatnih stopa, isplatila. Od kupovine su prošle neke tri godine, a NLB Komercijalna je od početka 2020. godine već uspjela da povrati polovinu novca koji je potrošila na akviziciju.
S druge strane, i NLB Grupa je imala ulaganja nakon akvizicije, a sam profit nije dovoljan da bi se vidjelo da li se određena akvizicija isplatila. Kako navode sagovornici Bloomberg Adrije, NLB bi svoju investiciju mogao da povrati u narednih četiri-pet godina, prnosi Bloomberg Adria.
“Tvrdnju da je NLB Komercijalna banka postigla spektakularan rezultat činjenicom da joj je profit iz prethodne tri godine došao na otprilike polovinu iznosa koji je plaćen za paket akcija Komercijalne banke a. d. Beograd, treba staviti pod lupu. Mada, mora se priznati da joj mnoge brojke i idu u prilog”, rekao je Branko Živanović, profesor i šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije.
Navodi da im rezultati iz prethodne godine idu naruku. Naime, NLB Komercijalna banka je u 2023. godini povećala depozite za 320 miliona eura, odobrila novih kredita u iznosu od 1,4 milijarde eura i time uvećala portfolio za devet odsto, što je rast šest puta veći od tržišnog prosjeka. Na koncu svega, nivo problematičnih kredita doveden je na nivo istorijskog minimuma od 1,4 odsto, dodaje Živanović.
Ovakvi rezultati, kako navodi, dijelom su posljedica visokih kamatnih stopa koje su podigle profitabilnost celog sektora, ali i da je pred NLB Komercijalnom bio donekle teži zadatak od ostalih sistemski značajnih banaka.
“Dosta je diskutabilna ocjena da su polovinu cijene već isplatili. Naime, dodatno su uložili još 60 miliona eura u oko 24 projekta, tako da računica kaže da će se isplatiti tek u narednih četiri-pet godina”, kaže Živanović. Dodaje da posebnu pažnju zaslužuju podaci iz prve integracione godine, jer je proces išao mnogo lakše nego što se očekivalo.
Kupac dobar, momenat ne baš
Prije prodaje NLB Grupi, govorilo se da bi potencijalni kupci mogli biti američka banka City ili njemački Deutsche Bank.
Živanović navodi da je pred odluku o prodaji situacija bivala sve kompleksnija i bankom se sve teže moglo upravljati zbog različitih struja, nedovoljnih ulaganja, dodatnog inostranog pritiska da se banka proda, kao i upozorenja inostranih fondova. “Oni su koji su na to, uostalom, imali i legitimno pravo imajući u vidu njihov vlasnički udio i potpisane vlasničko-ugovorne klauzule”, dodaje.
Procjenjuje da je odluka o prodaji bila manje-više racionalna, i da se u tom trenutku banka teško mogla prodati po višoj cijeni i većem bankarskom imenu.
“Spekulacije o preuzimanju Komercijalne banke od strane Deutsche Banka, kao prirodan sled istorijski vrlo uspješnih kontokorentnih i korespodentskih odnosa, više puta je demantovala i sama grupacija tvrdeći da svojoj afilijaciji u Srbiji nikada sličan nalog za otvaranje bilo kakve diskusije po tom pitanju nije dala. Očekivanja da bi nas preuzela City Bank tek nisu imala razumnu osnovu, i to je bilo jasno svakome iz struke. Činjenica je da u datoj situaciji nije moglo bolje”, rekao je Živanović.
Kako je za Bloomberg Adriju rekao ekonomista i urednik publikacije STRATEO Saša Đogović, činjenica da je banku kupila NLB Grupa nije problematična.
“U ovom slučaju, riječ je o prepoznatljivoj banci, koja je finansijski validna i tu nema ničeg spornog. Dok god ta banka radi profesionalno i iza sebe nema negativne repove, na primjer žalbe krucijalnih komitenata, tu nema nikakvih primjedbi”, dodao je Đogović u telefonskom razgovoru.
Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, rekao je da je prodaja bila opravdan potez, ali da je trenutak bio pogrešan.
“Odluka o prodaji Komercijalne banke je ispravna, ali je to možda trebalo uraditi u nekom povoljnijem trenutku – kada je riječ o cijeni”, rekao je Šoškić nakon prodaje. On je dodao da je dobro to što u Srbiji postoji novi vlasnik u bankarskom sektoru koji je sa prostora Evropske unije. “I to takvog koji neće povećati koncentraciju na domaćem tržištu, čime će se održati uslovi za zdravu konkurenciju na bankarskom tržištu.”
NLB zadovoljna ishodom
Iz NLB Grupe za Bloomberg Adriju kažu da je kupovina Komercijalne banke bila ključna prekretnica u pokušajima banke da se proširi u regionu, a da je srpsko tržište, pored Slovenije, “ujedno i najvažnije strateško tržište”.
Pored pristupa bankarskom tržištu u Srbiji i jednoj od najvećih mreža poslovnica, za banku je veće prisustvo u Srbiji značilo i pristup kadrovima iz IT sektora. NLB Grupa je u Srbiji formirala tehnološki centar DigIT, koji razvija tehnološka rješenja za celu grupaciju, rekli su iz Ljubljane za Bloomberg Adriju u odgovorima poslatim mejlom.
“Investicije NLB Grupe nisu bile ograničene samo na spajanje dvije banke, već su obuhvatile značajna ulaganja u infrastrukturu, ljudske resurse, tehnologiju i lokalnu zajednicu”, dodali su iz banke.
Oni kažu da su rekordno visoki profiti iz prethodne godine rezultat “drastičnog zaokreta u upravljanju monetarnom politikom centralnih banaka koji se dogodio prije nekoliko godina”. Dodaju da će kamatne marže, usljed smanjenja referentnih kamatnih stopa centralnih banaka, pasti, a da će sa njima pasti i neto kamatni prihodi, pa samim tim i profit bankarskog sektora.
Pored bankarskih proizvoda i usluga, NLB želi da ojača lizing djelatnost i upravljanje imovinom u Srbiji. “Kompanija NLB Lease&Go već uspješno posluje u Srbiji, a vidimo veliki potencijal i u oblasti upravljanja imovinom, gdje planiramo da prenesemo znanje i iskustva NLB Fondova iz Slovenije kako u Srbiju, tako i na ostala tržišta na kojima NLB Grupa posluje”, dodali su iz NLB Grupe.
Uslovi transakcije
Što se tiče detalja samog ugovora tiče, prodato je 83,23 odsto običnih akcija banke za iznos od 387,02 miliona eura, što je uvećano za kamatu po stopi od dva odsto godišnje, za period od 1. januara 2020. godine do datuma završetka transakcije.
Predviđeno je bilo da se 50 odsto profita iz 2019. godine isplati kao dividenda, na osnovu čega je država Srbija inkasirala 32 miliona eura. Takođe, bila je predviđena i isplata dividendi iz ranijih godina, čime je Srbija dobila još 27 miliona eura prihoda.
Kako su tada rekli iz Ministarstva finansija, privatizacija Komercijalne banke je dio sporazuma Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom.
Ako pogledamo samo profit, vidimo da je novi entitet, NLB Komercijalna banka u 2021, 2022, i 2023. godini zaradio više od 230 miliona eura (podaci za Komercijalnu banku a. d. Beograd praćeni odvojeno do 2021. godine), što je oko polovine iznosa koji je država prihodovala od prodaje banke.
NLB Komercijalna je sada peta po veličini bilansne sume u Srbiji, a prihodi od kamata su u 2023. na međugodišnjem nivou uvećani za dvije trećine (na 244,4 miliona eura).
Izvor: rs.bloombergadria.com
