Budući da su vlasti u državama Jugoistočne Evrope (SEE) ukinule ograničenja nametnuta tokom pandemije i da je domaća tražnja počela da se oporavlja, kompanije u ovom regionu završile su 2021. godinu sa boljim finansijskim rezultatima od očekivanih. Sto najboljih kompanija u SEE zabilježilo je solidan rast prodaje i oštar rast profita, koji su premašili pretkrizne nivoe. Ekonomski oporavak najviše je koristio kompanijama koje se bave naftom i gasom, ali i onima koje posluju u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije i metalskoj industriji, s obzirom na činjenicu da je tražnja za sirovinama i energijom takođe porasla. Ipak, dugotrajni poremećaji u lancima snabdijevanja nastavili su da sputavaju oporavak proizvodnje u mnogim drugim sektorima privrede. Konkretno, nestašica čipova stvorila je veliki pritisak na proizvođače automobila i automobilskih dijelova, koji su ranije bili među najuspješnijim kompanijama u ovom regionu.
Do drugog kvartala 2021. godine, kada se pandemijska situacija donekle normalizovala, ekonomski oporavak je već uveliko bio u toku u regionu SEE, a predvodile su ga Rumunija, Hrvatska, Srbija i Slovenija koje su bilježile rast BDP-a između 13 i 16 odsto. Iskorišćenost kapaciteta u industriji vraćala se na pretkrizne nivoe a sektor usluga pokušavao je da dostigne rastuću tražnju. Nacionalne vlade i EU nastavile su da izdvajaju milijarde eura kako bi podstakle investicije. U isto vrijeme, poremećaji u lancima snabdijevanja, a posebno u isporuci komponenata iz Azije, nastavili su da muče dio privrede. Inflacija je ubrzavala, tražnja za sirovinama i energijom je rasla, a njihove cijene su bile izuzetno volatilne. Širom regiona počeli su da se pojavljuju znaci pregrijavanja ekonomije. Do decembra, industrijske proizvođačke cijene u Rumuniji su bile za 33 odsto više nego godinu dana ranije, a potražnja za radnom snagom u Hrvatskoj i Sloveniji je dostigla rekordne nivoe. Do kraja 2021. godine prosečan rast BDP-a u SEE regionu bio je osam odsto, za razliku od 2020. kada je bilježio pad od šest odsto.
U takvoj situaciji, SEE TOP 100 kompanija ostvarilo je kombinovani prihod od 153,8 milijardi eura, što je za 28 odsto više od ukupnih prihoda kompanija na listi godinu dana ranije, te više čak i od njihovih rezultata iz 2019. kada su prihodovale ukupno 129,3 milijarde eura. Rast profita ovih kompanija bio je još upadljiviji – on je porastao za 86 odsto na 6,4 milijarde eura. Poređenja radi, u 2020. godini profit 100 najjačih kompanija u regionu iznosio je 3,5 milijarde eura, u 2019. godini 4,7 milijardi a godinu dana ranije 5,7 milijardi eura.
Porastao je i prag za ulazak na ovu listu. Posljednja kompanija na listi u 2021. bilježila je prodaju u vrijednosti od 699 miliona eura, što je suma sa kojom bi 2020. godine dospjela na 76. mjesto liste, a deset godina ranije na 43. poziciju.
U 2021. samo devet od sto kompanija prijavilo je pad prihoda u odnosu na prethodnu godinu, dok je 2020. polovina rangiranih preduzeća imala takve negativne rezultate. Prošle godine je čak osam kompanija sa liste bilježilo trocifren rast prodaje, a jedna – rumuska podružnica međunarodnog trgovca žitaricama – četvorocifren rast.
Ekonomski oporavak pogoduje energetskim kompanijama
Snažan rast tražnje pozitivno je uticao na ukupan rezultat energetskih kompanija, koje su početkom godina trpjele zbog volatilnosti cijena.
Naftna i industrija gasa izdvojile su se kao najbolje u pogledu rasta i prihoda i profita, smenjujući sektore koji su bili na tronu 2020. godine – veleprodaju i maloprodaju. U 2020. ove kompanije su zbog ekonomske krize, zabrane putovanja i niske cijene sirovina bilježile lošije poslovne rezultate, ali su u 2021. na listi SEE TOP 100 povećale svoj ukupan prihod na 54 odsto, a profit više nego duplirale.
Tabele MFG: Prvih 100 kompanija
Nevena Krasteva, SeeNews
Cijelu listu možete pogledati na ovom sajtu
Biznis & finansije 202, oktobar 2022.
