Ključ svake ozbiljne ekonomije, naročito male, otvorene i fleksibilne, počiva na saradnji, prevashodno regionalnoj koja je predsulov stabilnosti i oporavka krizom pogođenih ekonomija, poručio je ministar finansija mr Aleksandar Damjanović na najvećem godišnjem regionalnom finansijskom i monetarnom skupu na temu “Finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima izraženih geopolitičkih rizika” koji se održava u Bečićima.
Govoreći na ministarskom panelu “Stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima” Damjanović je istakao da je unaprjeđenje dijaloga i saradnje svih finansijskih institucija regiona važnije nego ikada, kao i da je upravo na njima, kao nosiocima i kreatorima finansijske i fiskalne politike, da snažnije doprinosu bržem ekonomskom razvoju regiona, što u konačnom dopsinosi i njegovoj ukupnoj stabilnosti.
Ministar Damjanović je takođe naglasio potrebu suštinskog dijaloga Vlada i Parlamenata, između ostalih Vlade Crne Gore i Parlamenta, u definisanju blagovremenih odgovora na izazove krize, kako kroz izmjenu poreskih i drugih zakona, tako i kroz zajednički rad na kreiranju održive i stabilne budžetske politike za narednu godinu.
Predočavajući izazove sa kojima se suočavaju crnogorske finansije, kao jedan od ozibljnijih zadataka, ministar je istakao pripremu realnog i održivog budžeta za 2023. godinu i to ne samo zbog posljedica pandemije i rata u Ukrajini, već i negativnih efekata neadekvatno planirane i loše sprovođene poreske i budžetske politike krajem prošle i početkom ove godine.
“Budući da je prostor za korekciju poreskih stopa minimalan, kao rješenje za uravnoteženije finansije, nameće se rapidno širenje poreskog obuhvata, jačanje poreske discipline i neselektivnosti u sprovođenju sankcija prema poreskim delinkventima. Šansu za dodatne prihode tražićemo i u radikalnom obračunu sa sivom ekonomijom, tržišnim monopolima i korupcijom”, saopštio je Damjanović.
Govoreći o izboru teme ovogodišnjeg Samita, predsjednik SES-a Aleksandar Vlahović ukazao je na aktuelnu monetarnu stabilnost u uslovima izraženih geopolitičkih i ekonomskih rizika.
“Mi smo htjeli da damo na važnosti koncipiranja jedne adekvatne ekonomske politike sada kada se nalazimo u drugoj fazi velike krize”, kazao je on.
Pojasnio je da je prva faza počela pandemijom koronavirusa te da je tada je trebao fiskalni odgovor trebalo da bude ekspanzivan, što su mnoge zemlje i uradile, i na taj način sačuvale ekonomsku aktivnost.
“Međutim, kao posljedicu svega toga i uključujući agresiju Rusije na Ukrajinu, mi imamo situaciju da dolazi do vrtoglavog rasta cijena hrane i energenata. Sada je potrebna drugačija fiskalna i monetarna politika, mnogo odgovornija. Taj fiskalni prostor je iscrpljen, nema više novca kao što ga je bilo prije dvije godine a monetarna politika koja mora da bude rigidnija, treba da je zategnuta ne bi li se na taj način inflacija koliko-toliko suzbila, ali pri tome vodeči računa da pretjerana rigidnost u monetarnoj politici ne gurne sve privrede regiona u recesiju”, poručio je on.
Tradicionalni, 9. Samit ministara finansija, guvernera centralnih banaka i direktora poreskih uprava, koji se, nakon dvogodišnje pauze, održava u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, a čiji je jedan od institucionalnih pokrovitelja Ministarstvo finansija, prilika je za sagledavanje perspektiva regiona nakon globalnih šokova i izazova, sa kojima se finansijski sektor suočava u posljednjem kvartalu.
Tokom prvog dana, aktivna diskusija vođena je na temu rastuće inflacije, poskupljenja hrane i energenata, kao i poteškoća kojima su izloženi robni lanci snabdijevanja. Panelisti su razmijenili i stavove o mogućim modelima za ublažavanje negativnih posljedica nepovoljnih globalnih kretanja, kao i o mjerama za ubrzavanje privrednog rasta, u cilju očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti i otvaranja novih vizija razvoja cijelog regiona.
