U uslovima globalne pandemije i duboke recesije koju je ona prouzrokovala, rast loših kredita je bio neizbježan. Što se tiče ove godine, imajući u vidu ekonomsku situaciju, realno je očekivati da će doći do određenog daljeg rasta loših kredita, a njihov nivo će, prije svega, zavisiti od opšte ekonomske situacije, odnosno kretanja pandemije i oporavka privrede, rekao je za “Vijesti” viceguverner Centralne banke (CBCG) za finansijsku stabilnost Nikola Fabris.
Nekvalitetni krediti (NPL), odnosno oni sa kojima se kasni u otplati više od 90 dana, na nivou sistema na kraju novembra prošle godine bili su 192 miliona eura i predstavljaju 5,91 odsto ukupnih bruto nekvalitetnih kredita i potraživanja.
“Na kraju novembra prošle godine u odnosu na kraj 2019. godine loši krediti su povećani sa 4,7 odsto na 5,9 odsto, što je značajno niže od nivoa koji smo očekivali. Međutim, ne treba očekivati ugrožavanje finansijske stabilnosti, jer je bankarski sistem visoko likvidan i solventan”, rekao je Fabris.
Prema poslednjim podacima CBCG na kraju novembra 2020, udio nekvalitetnih kredita građana u njihovom portfoliju je iznosio 4,45 odsto, a pravnih lica 6,40 odsto, dok je godinu ranije udio nekvalitetnih kredita građana u njihovom portfoliju iznosio 4,2 odsto, a kod pravnih lica 6,65 odsto. Iz vrhovne monetarne institucije objašnjavaju da podaci ukazuju da raste NPL građana od 0,25 procentnih poena, dok kod pravnih lica NPL pravnih lica bilježi pad od 0,25 procentnih poena u posmatranom periodu.
Dovoljno novca za nove kredite
Iz komercijalnih banaka za “Vijesti” kažu da ne treba očekivati smanjenje kreditiranja zbog rasta NPL-a, već da odobravanje kredita zavisi od finansijske pozicije svakog klijenata, kao i da su dovoljno kapitalizovane i likvidne, što doprinosi da se ne mijenja značajnije kredita politika.
Iz NLB banke su kazali da će kretanje loših kredita u ovoj godini dobrim dijelom zavisiti od razvoja situacije vezano za pandemiju koronavirusa, odnosno uticaja zdravstvene situacije na poslovanje privrednih subjekata i turističku sezonu u Crnoj Gori.
“Mi sa pažnjom pratimo i analiziramo kretanja na tržištu i poslovanje klijenata i spremni smo da u zavisnosti od razvoja situacije, kao što je to bio slučaj i u prethodnoj godini, pružimo finansijsku podršku klijentima kada je u pitanju odobravanje novih plasmana ili restrukturiranje postojećih obaveza, rekli su u NLB-u.
Povećani su loši krediti, ali ne treba očekivati ugrožavanje finansijske stabilnosti, jer je bankarski sistem visoko likvidan i solventan, kazao je Fabris
U banci, koja je članica slovenačke NLB grupe, ne očekuju sužavanje prostora za dalje kreditiranje zbog rasta loših kredita:
“U značajnom obimu smo i u prethodnoj godini podržali klijente kroz odobravanje novih plasmana, što ćemo nastaviti i u ovoj godini. Ne očekujemo sužavanje prostora za dalje kreditiranje i značajniju promjenu kreditne politike i pored određenog rasta NPL-a, uvažavajući snažnu kapitalsku i likvidnosnu poziciju banke i NLB grupe”.
Iz NLB-a su kazali da su zbog stanja u ekonomiji, koje je uglavnom uzrokovano korona krizom, imali rast NPL-a u posljednjih godinu i da je on bio veći kod sektora privrede.
Adekvatnim mjerama do smanjenja NPL-a
Direktor Sektora rizika u Erste banci Marko Radunović rekao je da su lani imali očekivani i u skladu sa projekcijama rast udjela NPL-a sa 3,2 odsto, koliko je iznosio na kraju 2019, na 4,5 odsto na kraju prošle godine, ukazujući da je pandemija glavni uzročnik.
“Što su očekivanja od 2021. godine, umnogome će zavisiti od daljeg nastavka situacije uzrokovane novim koronavirusom i uticaja na pogođene industrije, u prvom redu na turizam i transport, a onda i na druge zavisne industrije i kretanje stope nezaposlenosti. S obzirom na to da se neki jači oporavak očekuje tek 2022. godine, naše projekcije su uzele u obzir dodatno povećanje udjela nekvalitetnih kredita u 2021, međutim to ne može ugroziti stabilnost poslovanja banke u svim segmentima”, kazao je Radunović.
On je kazao da Erste banka nije i ne planira da uvodi značajnije ograničavanje pristupa kreditima građanima i preduzećima, imajući u vidu visoku kapitalizovanost i visoku likvidnost banke u proteklom periodu, kao i ubuduće.
“Sva povećanja NPL-a u 2020. i to što očekujemo u ovoj godini očekivana su, s obzirom na situaciju. U dužem roku, u većini tih slučajeva, ne očekujemo ozbiljnije probleme, već naprotiv – kroz adekvatne mjere restrukturiranja koje su preduzete i koje se preduzimaju, očekivanja su da će doći do izlaska tih kredita iz zone nekvalitetnih”, poručio je Radunović.
Finansijski položaj klijenta presudan za pozajmicu
Iz CKB banke su kazali da se ukupna ekonomska situacija u Crnoj Gori zbog pandemije pogoršava i negativno utiče na poslovanje privrednih subjekata, a nestabilno međunarodno okruženje čini buduća ekonomska kretanja teško predvidivim i nepouzdanim, tako da makroekonomska situacija u državi nije na zavidnom nivou.
“Međutim, zahvaljujući mjerama CBCG i proaktivnim mjerama koje sprovodi CKB banka, uspjeli smo sačuvati kvalitet portfolija. Pravovremeno primijenjenim moratorijumom i mogućnostima za restrukturiranje kredita uspjeli smo pomoći klijentima da nastave sa poslovnim aktivnostima i održe likvidnost da ne bi došli u situaciju da uđu u zonu nekvalitetnih kredita”, rekli su iz CKB-a.
Iz CKB banke su pojasnili da u ovim okolnostima NPL nije primarni ograničavajući faktor kreditne aktivnosti, već je to finansijski položaj klijenata i njihova sposobnost da prevaziđu izazove sa kojima se svi trenutno suočavaju.
“Iako pomažemo sadašnjim klijentima, nezavisno od toga da li su pogođeni ili ne trenutnom situacijom, zadržaćemo oprez pri kreditiranju novih klijenatata na koje je trenutna situacija imala direktan uticaj…”, kazali su u CKB-u, dodajući da do sada nijesu primijetili značajan rast NPL-a ni u jednom segmentu, kao i da je bankarski sektor stabilan i likvidan.
Izvor: Vijesti.me
