Libijski državni investicioni fond LIA tužio je u Londonu Goldman Sachs da su njegovi bankari 2008. u Libiji lokalne funkcionere podmićivali životom na visokoj nozi.
LIA od Goldman Sachsa potražuje 1,2 milijarde dolara kao naknadu štete za to što je banka još u doba vladavine Muamara Gadafija devet poslova dogovorila, obasipajući funkcionere boravkom u najluksuznijim hotelima, letovima u privatnim avionima, te plaćajući im prostitutke.
Odvjetnik LIA Roger Masefield ustvrdio je u tužbi da je Goldman Sachs na poslovima zaradio 200 miliona dolara, te da je poslove redom dobijao tako što je “poklonima” obasipao ljude koji pojma nisu imali da im bankari pod nos stavljaju ugovore koji su štetni za LIA. Nakon što su libijske vlasti konačno shvatile šta je banka izvela, citirao je Masefield, jedan libijski funkcioner nazvao je Goldman Sachs “bankom mafijaša“.
U odgovoru na tužbu Goldman Sachs je uzvratio da je LIA gubitke pretrpjela zbog finansijske depresije, a ne zbog bilo kakvih kriminalnih djela te banke. LIA je, međutim, sudu dostavio dokumente u kojima je Goldman Sachs ustvrdio da je riječ o investicionom fondu bez ikakvog finansijskog znanja, te da je riječ o kreditima koji se ispostavljaju “nekome tko živi usred pustinje sa svojim kamilama”.
Masefield dokazuje da je Goldman Sachs u Tripoli poslao svog agenta Youseffa Kabbaja s uputstvima da lokalne partnere “trenira i hrani ih”. Što je to u praksi značilo Masefield je opisao primjerom Haitema Zartija, brata zamjenika direktora LIA-e, kojega je Kabbaj nekoliko puta vodio u Maroko na odmor, biznis klasom u Dubai na kojekakve konferencije, sve u najluksuznijim hotelima, te da mu je plaćao i prostitutke.
Masefield tvrdi i to da je Goldman Sachs prvi put u kontakt s Zartijem došao 2007., kada se njihov bankar s njim susreo na jahti gadafijevog sina Saifa. Poslovi koje tužba spominje odnose se na kompanije Citigroup, Santander i UniCredit, francusku kompaniju EDF, ENI i osiguravajuće društvo Allianz iz Njemačke.
Express
