Ministri finansija eurozone danas će razmatrati sporazum o deblokadi paketa finansijske pomoći Grčkoj i razgovaraće o rješavanju nesuglasica sa MMF-om.
U Briselu se sastaje 19 ministara iz zemalja koje koriste euro dva dana nakon što su grčki poslanici usvojili još jedan paket mjera o smanjenju potrošnje i povećanju poreza, kao i garancije za preduzimanje daljih mjera u slučaju budžetskih prekoračenja nadjalje, prenosi agencija AFP.
Grčka očekuje da na sastanku eurogrupe bude deblokirano čak 11 milijardi eura (12 milijardi dolara) sredstava za isplatu najnovije tranše iz spasilačkog paketa pomoći teškog 86 milijardi eura, koji je dogovoren u julu prošle godine. Sastanak počinje u 14,00 sati po Griniču.
Grčkoj je hitno potrebna naredna tranša pomoći kako bi vratila velike zajmove Evropskoj centralnoj banci (ECB) i MMF-u u julu, a Atina već kasni i sa plaćanjima za svakodnevne aktivnosti države i sa isplatom zarada u javnom sektoru.
Ishod sastanka je i dalje vrlo neizvjestan, s obzirom na nesuglasice između grčkih kreditora, odnosno između vlada zemalja eurozone i MMF-a, u pogledu stanja grčke ekonomije i smanjenja dugova Atine.
MMF smatra da je grčki javni dug na sadašnjem nivou od oko 180 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) neodrživ i da se mora smanjiti.
Fond je upozorio u jučerašnjem izvještaju da bi bez restrukturiranja, teret duga mogao da uzleti do čak 250 odsto BDP-a do 2060. godine.
Za MMF je “bezuslovno smanjenje duga komponenta od ključne važnosti koja bi pružila snažan i vjerodostojan signal tržištima o predanosti zvaničnih kreditora za obezbjeđenje održivog duga”.
MMF smatra da bi se to moglo postići u kratkom roku kroz obezbjeđenje dužih rokova otplate kredita i fiksnih kamatnih stopa na nove zajmove Grčkoj.
Ova međunarodna finansijska institucija je takođe pozvala na refinansiranje najvećeg dijela postojećeg grčkog duga po fiksnoj kamatnoj stopi od 1,5 odsto do 2040. godine.
Fond je, pored toga, upozorio na nerealne ekonomske ciljeve koje su Atini postavili Evropljani.
Njemačka, ekonomska lokomotiva eurozone, se duboko protivi bilo kakvom ublažavanju duga Atini, tvrdeći da to za sada nije potebno.
Njemački ministar finansija Volfgang Šojble je prošle godine jedini preko volje prihvatio da Grčka ostane u zoni eura, i vjeruje da bi olakšavanje duga Atini moglo da se odobri 2018. samo u slučaju “ako to bude potrebno”, navodi francuska agencija.
B92
