Pejović je naveo da je Crnoj Gori, u okviru ove IPE, opredijeljeno 270,5 miliona euraa.
„40 miliona godišnje, generalno gledajući, nije preveliki novac, posebno ne za EU, ali potrebno je uzeti u obzir da mnoge države kandidati koje su veće od nas imaju po glavi stanovnika mnogo manje novca“, naveo je Pejović.
Prema njegovim riječima, 40 miliona godišnje iz 2014. godine potrošeno je na 17 projekata i rađeno je po staroj IPI.
„Tek od 2015. godine idemo prema ukrupnjavanju, prema onome što predstavlja operativniji pristup prikupljanju tematskih oblasti“, dodao je Pejović.
On je kazao da je planirano da se novac za naredne aktivnosti uloži u tri oblasti – razvoj privatnog sektora i konkurentnosti industrije, ekonomija zasnovana na znanju i jačanje kapaciteta u sektoru konkurentosti.
Pejović je rekao da, u okviru ovog sedmogodišnjeg perioda, Crna Gora ima četiri bilateralna programa i dva nova trilateralna programa.
On je, govoreći o povećanjima novca koje država dobija od EU nakon što postane članica, ukazao da je Hrvatska, u okviru ove finansijske perspektive, kao članica, dobila više od 13 milijardi EU.
Pejović je rekao da je Crna Gora za IPU 2007 – 2013 dobila 235 miliona eura, odnosno 35 miliona godišnje.
On je pojasnio da su prioriteti za taj sedmogodišnji period bili projekti koji su se odnosili na reformu pravosuđa, borbu protiv organizovanog kriminala, poboljšanje saobraćajne infrastrukture, unapređenje sistema zaštite životne sredine, razvoj opštine i unapređenje poslovnog ambijenta i zaštiti ljudskih prava.
„185 miliona euraa je iskorišćeno i dalje se koriste, jer projekti i dalje traju“, poručio je Pejović.
Pejović je, govoreći o prekograničnoj saradnji, ukazao da je ona bila fleksibilnija i omogućavala kreativnije rješenja za neke projekte. „Ali oni su istovremeno bili manji“.
Zvonimir Savić iz Hrvatske, koji je bio član Radne grupe u pregovaračkom poglavlju 22, je rekao da je Hrvatska od 2014. godine, tokom prve godine članstva u EU, dobila skoro milijardu eura godišnje.
„To je 25 puta više, što nam je pri početku bio ogroman teret za administraciju i raspisivanje konkursa“, naveo je Savić.
On je precizirao da je Hrvatska u pretprisutnom periodu u okviru IPE bio je četiri puta veći nego Crnoj Gori.
„Godišnje smo dobijali iz IPE 140-150 miliona euraa godišnje na raspolaganju“, dodao je Savić.
