Privreda eurozone je u 2015. beležila korist od više faktora, zbog čega će na kraju godine ostvari rast od 1,6 odsto, ocenjuje konsultantska kuća “Ernst i Jang”.
Ti faktori su snažan dolar, niske cijene nafte, program kupovine obveznica koji je pokrenula Evropska centralna banka i tekuće reforme u nekim zemljama.
Nakon turbulencija iz 2012/13. i stabilizacije iz 2014, eurozona je ove godine bilježila nešto snažniji tempo rasta, navodi se u izvještaju EY objavljenom na sajtu kompanije.
Najviši privredni rast u eurozoni ove godine imaće Irska (4,9 odsto), a najniži Finska, čija će privreda potonuti 0,4 odsto. U 2016. najbolji rezultat ponovo će zabilježiti Irska (takođe 4,9 odsto), a najslabiji Grčka, sa padom bruto domaćeg proizvoda od 2,9 odsto.
EY prognozira da je privredni rast eurozone u trećem kvartalu iznosio 0,5 odsto, nakon 0,4 odsto iz prethodna tri mjeseca, dok za cijelu 2015. prognozira rast od 1,6 odsto, a za 2016. 1,8 odsto u svijetlu jačanja poslovnog povjerenja i investicija.
Rast bi potom trebalo da se stabilizuje na 1,7 odsto u 2017. i da nešto oslabi, na 1,5 odsto u prosjeku u godinama nakon 2017, kada izblijedi uticaj niskih cijena energenata i slabog eura.
Domaća potrošnja će u 2015. porasti 1,7 odsto, što je najsnažniji tempo od 2007, da bi potom usporila na 1,4 odsto u 2016. i 1,3 odsto u 2017.
Sistemski rizici sa kojima se suočava eurozona, fiskalna kriza i deflacija, ublaženi su, a nedavni sporazum između eurozone i Grčke o novoj pomoći toj zemlji pokazuje da su zemlje spremne na kompromis, navodi EY.
B92, Tanjug
