Bruto društveni proizvod (BDP) Crne Gore će ove godine rasti po stopi od 4,3 odsto, dok će javni dug države na kraju godine iznositi 2,3 milijarde eura ili 63,3 odsto BDP-a, pokazuju revidirani podaci Projekcija makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja za period 2015-2018. godine.
Dostupni podaci pokazuju da bi u turizmu mogle da se ostvare rekordne stope rasta. Deficit budžeta će ove godine iznositi 223, 2 miliona eura, a zabrinjava što nema rasta zarada, a samim tim i rasta tražnje.
Na osnovu stanja duga na kraju drugog kvartala 2015. koji iznosi 59,4 odsto procijenjenog BDP-a i procijenjenog deficita u 2015. godini, prognozira se da će ukupan državni dug na kraju godine iznositi 57,5% BDP-a.
“Javni dug Crne Gore, koji uključuje i dug lokalnih samouprava, na kraju ove godine iznosiće 2,3 milijarde eura ili 63,3% procijenjenog BDP-a”, piše u dokumentu Ministarstva finansija.
Zabrinjava što nema rasta zarada: U projekcijama se navodi da je nastavljen ubrzan započeti investicioni ciklus, koji je predviđen aprilskim projekcijama, što je i osnovni preduslov za ostvarenje projektovanih stopa rasta.
“U četvrtom kvartalu očekuje se snažniji rast ekonomske aktivnosti, kao rezultat početka radova na dionici autoputa Bar- Boljare. Kreditna aktivnost banaka je povećana, ali problem visoke nelikvidnosti u privredi i dalje je prisutan, što povećava rizik za nesmetano funkcionisanje ekonomije”, citat je iz dokumenta.
Dostupni podaci i informacije pokazuju da bi sektor turizma mogao da ostvari rekordne stope rasta u ovoj godini, sa značajnim multiplikativnim efektima na cjelokupnu ekonomiju.
“Ovaj efekat naročito će se osjetiti u trećem kvartalu. Zarade nijesu rasle, što nije dobar signal potrošačima i, po tom osnovu, nije došlo do povećanja tražnje. Inflacija je bila pozitivna, što oslikava blago poboljšanje stanja u privredi i povećanje agregatne tražnje”, konstatuje se u dokumentu.
Revidirana procjena rasta ekonomije: Procjenjuje se da će crnogorska ekonomija do kraja 2015. godine ostvariti viši realni rast BDP-a od planiranog projekcijama iz aprila (3,5%), tako da bi realna stopa rasta mogla dostići 4,3%.
“Ovo tim prije, jer se očekuje snažniji rast u trećem i četvrtom kvartalu, po osnovu ostvarenog turističkog prometa i intenziviranja radova na dionici autoputa. Ova projekcija je bazirana na konzervativnom pristupu, s obzirom na to da se pošlo od pretpostavke da je će rast prihoda od turizma iznositi 10%, uz ograničene multiplikativne efekte na sektor građevinarstva. Za period od 2015-2018. godine predviđa se prosječan rast BDP-a od 3,8%, u 2015 4,3%, a u periodu 2016-2018. 4,1%; 4,0 i; 3,0%, respektivno”, predviđa se u Projekcijama.
Prihodi budžeta za osam mjeseci veći za 5,8 miliona eura: Prihodi budžeta u prvih osam mjeseci iznosili su 839,8 miliona eura (23,2% BDP-a). Planirani prihodi u posmatranom periodu iznosili su 834 miliona eura, tako da je premašen plan za 5,8 miliona eura.
“U odnosu na isti period prethodne godine, prihodi su veći za 17,8 miliona eura ili 2,2 odsto. Najveća pozitivna odstupanja zabilježena su u dijelu naplate doprinosa (15,9 miliona eura) i akciza (5,9 miliona eura), što je rezultat smanjenja sive ekonomije na tržištu rada i tržištu akciznih proizvoda, naplate zaostalih potraživanja i rasta stope akciza na cigarete, ali i relativno niske baze iz prethodne godine”, objašnjava se u Projekcijama.
Pored navedenog, zabilježeno je i značajno povećanje u kategoriji naknada (6,2 miliona eura), uzrokovano uvođenjem naknade za autoput i finansiranje vrhunskog sporta koja je osporena pred Ustavnim sudom.
Podbacila naplata poreza na dohodak, veći izdaci budžeta: S druge strane, zabilježeno je značajno negativno odstupanje kod naplate poreza na dohodak fizičkih lica od 5,9 miliona eura, zbog smanjenja stope kriznog poreza na zarade sa 15% na 13%.
Izdaci budžeta u istom periodu iznosili su 934,8 miliona eura i u odnosu na uporedni period su veći za 47,4 miliona eura, usljed povećanja rashoda za kamate zbog prijevremene otplate zaduženja u martu ove godine, potrošnje kapitalnog budžeta za 20,7 miliona eura i otplate obaveza iz prethodnog perioda za 17 miliona eura.
U analiziranom periodu, povećane su tekuće rezerve za 3,4 miliona eura. Takođe, u odnosu na uporedni period došlo je do povećanja na poziciji “Transferi pojedincima, institucijama, nevladinom i javnom sektoru”, koje je isključivo tehničke prirode. Naime, u cilju jačanja autonomije Univerziteta Crne Gore, istom su u cjelosti transferisana opredijeljena sredstva, koji sa njima raspolaže u skladu sa odobrenim budžetskim pozicijama. U tekućoj godini nijesu aktivirane garancije. U prvih osam mjeseci zabilježen je gotovinski budžetski deficit od 95,1 miliona eura ili 2,6 odsto procijenjenog BDP-a.
Vraćaju se dugovi: U posmatranom periodu otplaćeno je je 181,3 miliona eura duga, koji je, zajedno sa deficitom od 95,1 miliona eura finansirana iz 500 miliona eura inostranog zaduženja, a tek manjim dijelom prodajom imovine i zaduživanjem na domaćem tržištu.
Zbog visoke vrijednosti emitovanih euroobveznica, od koje je za finansiranje tekuće likvidnosti utrošeno malo sredstava, došlo je do povećanja novčanih depozita za čak 268 miliona eura.
Izvorni prihodi budžeta u 2015. godini procijenjeni su u iznosu od 1,34 milijarde eura i biće veći od planiranih za 12,6 miliona eura prije svega, zbog činjenice da su planirani prihodi po osnovu doprinosa potcijenjeni, a glavni su generator rasta prihoda u ovoj godini, sa odstupanjem od 38 miliona eura u odnosu na plan. Pored toga, planom prihoda za tekuću godinu nijesu kvantifikovane pojedine izmjene regulatornog okvira.
“S tim u vezi, ovim projekcijama, korigovani su aprilska procjena i plan prihoda za ovu godinu: u odnosu na plan, došlo je do značajnih odstupanja u dijelu naplate doprinosa (+ 37,9 miliona eura zbog povećanja stope doprinosa za zdravstvo, ali i zbog izvršenja zaostalih obaveza po tom osnovu) i naknada (+ 14,1 miliona eura zbog uvođenja naknade za finansiranje izgradnje autoputa i vrhunskog sporta). Kumulativno, po ova dva osnova, prihodi će biti veći za 52 miliona eura, u odnosu na planirane za ovu godinu. Procjenjuje se da de biti i negativnih odstupanja u odnosu na plan kod poreza na dohodak fizičkih lica (- 12,4 miliona eura), poreza na dodatu vrijednost (- 12,5 miliona eura), poreza na dobit ( – 3,3 miliona eura) i akciza (- 2,5 miliona eura)”, zaključuje se u Projekcijama.
Procjenjuje se da de deficit bužeta za 2015. godinu iznositi oko 223,2 miliona eura ili 6,2% BDP-a. U odnosu na plan, deficit će biti manji za 12,6 miliona eura, zbog ažuriranja procjene u naplati prihoda.
Izvor: Portal Analitika
