Država ne uspijeva da se izbori sa sve dužim spiskom nezaposlenih pa postoji bojazan da se na toj listi uskoro nađe milion građana Srbije.
Novac i taktika koju je država izabrala za borbu sa istorijskom stopom nezaposlenosti, očigledno nisu dovoljni da smanje red na birou za nezaposlene.
Tako će i u ovoj godini samo na novčane naknade, koje prima 69.960 nezaposlenih, potrošiti 18,9 milijardi dinara, što je čak pet puta više nego za sve mjere zapošljavanja zajedno, pišu Novosti.
Istu metodu država je primijenila i prošle godine, pa se zato u ovom času na zvaničnom spisku može pobrojati 778.579 nezaposlenih, bez nade da će se on skratiti.
Činjenica je da se za takozvane pasivne mjere izdvaja znatno više novca nego za aktivne, ali koliko god da se ulaže u podsticanje zapošljavanja, rezulatati će biti nedovoljni jer otvaranje novih radnih mjesta zavisi od privrednog razvoja zemlje – kaže Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
On kaže da je ”krivac” što se najveći dio budžeta Nacionalne službe za zapošljavanje izdvaja za novčane naknade (uprkos tome što od njih ”korist” ima manje od deset odsto nezaposlenih) nalazi u zakonskim obavezama:
“Pravo na te naknade imaju oni koji su, bez sopstvene krivice, ostali bez posla, uglavnom zato što su proglašeni tehnološkim viškom ili su dobili otkaz uslijed stečaja, bankrota, likvidacije preduzeća. A dok su bili zaposleni, imali su obavezu da svakoga mjeseca, osim za poreze i doprinose, izdvajaju i dodatnih 1,75 odsto plate za naknadu u slučaju nezaposlenosti baš iz razloga da bi sebi obezbijedeli kakvu-takvu sigurnost u slučaju da ostanu bez posla”.
Kada se iz kase NSZ odbije ovaj ubjedljivo ”najskuplji” izdatak, za mjere aktivne politike zapošljavanja ostaje im svega 3,4 milijarde dinara. Sa tim novcem, kako tvrde, dobro balansiraju:
“Već par godina unazad se ovaj iznos nije značajnije mijenjao, ali uprkos tome imamo sve bolji učinak”, kaže Srđan Andrijanić iz NSZ.
“Tako smo zahvaljujući programima aktivnih mjera u 2010. zaposlili 150.000 građana, u 2011. godini 180.000, a 2012. čak 205.000 nezaposlenih”.
Ne pomaže ni izrazito loša kvalifikaciona struktura nezaposlenih jer većina nije konkurentna na tržištu rada – dodaje Andrijanić. – Čak 217.294 nema nikakvih kvalifikacija, pa ni osnovnu školu, a oni su među najzastupljenijima na evidenciji (27,01 odsto). Još 32.448 nezaposlenih spada u polukvalifikovane radnike. Treći stepen srednjeg obrazovanja ima 198.585 (25,51 odsto), a četvrti 221.364.
Poslu se, međutim, u ovom času nada i 59.551 fakultetski obrazovan građanin i 62 koji su stekli i doktorat.
