Mladi iz BiH priliku da se zaposle na nekoliko mjeseci pronalaze na luksuznim brodovima i avio kompanijama, ali i u Avganistanu, piše Dojče vele.
Nije novost da mladi sve češće odlaze iz Bosne i Hercegovine trbuhom za kruhom. Nizak standard, male plate, a najčešće nezaposlenost, doveli su do toga da veliki broj mladih ljudi želi da napustiti zemlju.
Međutim, ni to nije jednostavno. Radna dozvola u inostranstvu teško se dobija, pa priliku da nešto zarade, a pritom i proputuju, mnogi vide na luksuznim kruzerima, stranim avio kompanijama ili čak u Avganistanu.
Dvadesetosmogodišnji Nenad Momić iz Banja Luke prvi put je otišao na brod prije šest godina. “Plata koju sam zarađivao u Banja Luci nije bila dovoljna ni za osnovne potrebe, da ne govorim o putovanjima, ljetovanju i zimovanju. Imao sam 23 godine i odlučio da pokušam nešto novo. Razmišljao sam da odem u Avganistan ili na naftne platforme, ali na kraju sam se odlučio za brod“, kaže Nenad. Dobro poznavanje engleskog jezika omogućilo mu je radno mjesto šefa osoblja na palubi i ostalim otvorenim djelovima broda. “Mjesečno sam zarađivao 1.600 dolara. Zaposleni u restoranima zarađuju oko 1.200, dok glavni konobari koji uslužuju goste mogu zaraditi i do 4.000 dolara mesečno. Razlike su velike, sve zavisi na kojoj ste poziciji, sobarice su otprilike plaćene 2.500, a najmanje zarađuju čistači, ispod 1.000 dolara“, objašnjava Momić.
Nenad je bogatiji za jedno veliko životno iskustvo, proputovao je cio obalski dio Evrope, od Finske i Ukrajine na sjeveru, do Grčke i Italije na jugu. Bahami, Karibi, Kalifornija, samo su neke od destinacija na koje ga je odveo ovaj posao. “Zasiti se čovjek i takvog života, mnogi se zbog kredita moraju stalno vraćati. Kada ste šest mjeseci na brodu, a tri kod kuće, shvatite da ustvari nemate život ni tamo ni ovde. Zato sam odlučio da ove godine radim na rječnim brodovima u Evropi. Bolji su uslovi, blizu je i često se može doći kući“, objašnjava ovaj mladić koji svoju budućnost ipak vidi u Bosni i Hercegovini.
Glava u torbi, ali se isplati
U potrazi za poslom mladi odlaze i u Katar i Ujedinjene Arapske Emirate gdje rade za tamošnje avio kompanije. Među mladim Tuzlacima najatraktivnija strana destinacija je – Avganistan. Ova ratom pogođena zemlja privukla je mnoge zbog mogućnosti dobre zarade u američkim bazama. Emir Aljukić i Anela Sejdin proveli su godinu dana u Kabulu, radeći administrativne poslove. „Bio mi je cilj da odem i da nešto zaradim. Rekao sam sebi: samo godinu dana. Vratio sam se, diplomirao i sad ne znam šta će biti. Ako ne nađem posao, možda opet odem, iako taj novac tamo nije lako zarađen“ kaže Emir. Kao jedan od osnovnih nedostataka u ovom poslu ističe svakako rizik kojem je bio izložen. „Sve zavisi od kampa u kojem se nalazite. U nekim imate bazene i sav mogući komfor, dok u drugim bazama svi radnici obavezno moraju nositi pancir i šljemove jer su napadi i granatiranja svakodnevni. Ja sam lično preživio nekoliko napada na bazu, nije bilo nimalo prijatno dok okolo padaju granate. Činjenica je da su pare ogromne, i to je osnovni motiv koji ljude tjera tamo“, objašnjava mladi Tuzlak.
I djevojke idu u Avganistan zbog zarade
Njegova sugrađanka, dvadesetpetogodišnja Anela Sejdin takođe nije isključila mogućnost da ponovo ode u Avganistan ili u neku afričku zemlju. Redovno prati konkurse. Iako se većina devojaka u potrazi za poslom i novim iskustvima odluči za Ameriku ili neku evropsku zemlju, ona kaže da je ovo mnogo bolja opcija.
„Nisam se vidjela u tome da čuvam djecu u Americi. Htjela sam da zaradim novac, a Avganistan to nudi. Istina je da nije uvek prijatno, nalazite se u vojnoj bazi, klima je potpuno drugačija ali se čovek navikne, rata se ne bojim tako da i Irak ili Afrika dolaze u obzir“, objašnjava Anela. Za posao koji je radila u administraciji kaže nije težak, a plata više nego dobra.
„Novac s kojim se vratite kući zaista je veliki u odnosu na ono koliko ljudi ovde zarađuju. Za tri mjeseca u Avganistanu može se zaraditi godišnja plata u Bosni. Meni je novac bio osnovni motiv da odem, ali tu su i drugi razlozi kao što je iskustvo, razna poznanstva, svakom bih to preporučila. Kad se vratite kući, više cijenite neke stvari“.
Anela dodaje da se nada boljem životu u nekoj drugoj zemlji, jer vjeruje da mladi u BiH nemaju budućnost. „Želja mi je da odem odavde, kada bih imala priliku da dobijem državljanstvo ili radnu vizu odmah bih otišla jer ovde se mladi nemaju čemu nadati. Ne bi mi bio problem da napustim sve ovo zbog bolje budućnosti“.
Omladinska informativna agencija BiH nedavno je sprovela istraživanje među mladima iz BiH, u kojem je čak 81 odsto ispitanih izjavilo da bi iz zemlje otišli već sjutra, ukoliko im se ukaže povoljna prilika. Prije nekoliko meseci izveštaj Svetskog ekonomskog foruma pokazao je da je BiH po “odlivu mozgova”, odnosno procentu odlaska studenata i visokoobrazovanih kadrova u inostranstvo, peta najgora zemlja na svetu. Prema toj analizi, BiH je na 140. mestu od 144 rangirane zemlje sveta, a iza nje se nalaze samo Srbija, Burundi, Haiti i Alžir.
Prošle godine izmerena je do sada najveća nezaposlenost u BIH. Na evidenciji Agencija za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine u 2012. bilo je preko pola miliona ljudi.
