Tokom aktuelne finansijske nestabilnosti u međunarodnoj ekonomiji, vredi pogledati Minskijevu teoriju finansijskih kriza i hipotezu nestabilnosti finansijskih tržišta. U poslednjih nekoliko meseci, finansijska i ekonomska kriza još jedanput pokazuje svoje zube. Predviđanje ekonomskog rasta u evrozoni je i dalje nisko, nezaposlenost raste, raste javni dug a nesigurnost na finansijskim tržištima i kreditna kriza i dalje ne popuštaju.
Termin “finansijska kriza ” se obično koristi u slučajevima kada se govori o gubitku velikog dela vrednosti imovine. Takve situacije uključuju oštar pad ili čak kolaps na tržištu akcija i drugih finansijskih instrumenata, pucanje različitih ” prenaduvanih investicija “, valutne krize i sve opštu nesolventnost.
Ključni element nestabilnosti je prema Minskiju akumulacija duga
Tokom aktuelne finansijske nestabilnosti u međunarodnoj ekonomiji vredi proveriti Minskijevu teoriju finansijskih kriza i hipotezu nestabilnosti finansijskih tržišta (Financial Instability Hypothesis-FIH ). Mnogi ekonomisti veruju da su uzroci finansijskih kriza u različitim eksternim ekonomskim šokovima, dok Minski tvrdi da je kapitalizam po prirodi sklon nestabilnosti i može kulminirati u teške finansijske i ekonomske krize. Prema njegovim nalazima ključni element nestabilnosti na finansijskim tržištima je akumulacija duga.
Minski konstatuje povezanost nestabilnosti finansijskih tržišta u normalnom životnom ciklusu privrede sa pojavom spekulativnih ulaganja na finansijskim tržištima i investicionih „mehurića“ . U vreme ekonomske ekspanzije raste optimizam oko budućih ekonomskih kretanja i sa time se menja pogled na nivo prihvatljivog rizika i duga. Kompanije preuzimaju sve veći rizik i povećavaju nivo zaduživanja. Cena finansijske imovine raste i podiže se opšti nivo spekulacija. Kada se promeni stav prema riziku onda finansijski sistem postaje krhak. Minski napominje da slabost finansijskog sistema raste sa nivoom zaduženosti. U vremenu prosperiteta, kada novčani tokovi kompanija prevazilaze obaveze dugovanja, nastaje spekulativni euforija efekat. Ubrzo nakon tog efekta dugovi postaju veći od onoga što korisnici kredita mogu da servisiraju iz svojih tekućih prihoda, što dovodi do finansijske krize. Zbog posledica spekulativnog zaduživanja se banke i drugi zajmodavci odlučuju da ograniče dostupnost kredita. Dostupnost kredita se smanjuje i za preduzeća koja mogu da priušte dug, što zauzvrat dovodi do smanjenja ekonomske aktivnosti i posledično recesije. Na tržištu se pojavljuje nepoverenje među investitorima što je najveća noćna mora današnjeg finansijskog sistema.
Paralele između Kine i prethodne finansijske krize
Vreme je da se vratimo u sadašnjost. Pogledajmo Kinu. Njena priča o uspehu je počela u 1992 godini, sa južno Kineskom turnejom tadašnjeg predsednika Deng Ksiaopinga ali je pravi investicioni ” bum ” počeo 2005 godine. Kineski ekonomski rast se zasniva na jakom izvozu, podcenjenoj domaćoj valuti, masivnom investiranju u tržište nekretnina, jakoj kreditnoj ekspanziji i lakom novcu, jeftinoj radnoj snazi, razvijenoj teškoj industriji, ignorisanju ekoloških i socijalnih pitanja, niskim zdravstvenim i bezbednosnim standardima, ogromnim stranim ulaganjima i velikom prilivu spekulativnog novca.
Međutim, najnoviji podaci ukazuju na hlađenje tržišta nekretnina, smanjenju izvoznih aktivnosti, niži rast bruto domaćeg proizvoda, snižavanje potražnje uglavnom iz Evrope i Amerike, pad cena nekretnina, odlazak vrućeg novca…a da li vam sve ovo zvuči poznato?
izvor: rast.rs
