Ekonomska situacija u Srbiji takva je da je najrealnije da u narednoj deceniji nećemo uspeti da ostvarimo privredni rast od pet do šest procenata, koliko je planirano strategijom razvoja, već da će verovatno biti sveden na oko četiri procenta. Bojim se da ćemo tokom pregovora sa MMF-om morati da se suočimo sa nultim rastom u 2012. godini, umesto povećanja BDP-a od 1,5 odsto, koliko je projektovano – izjavio je juče ekonomista Stojan Stamenković, koji inače kao savetnik premijera učestvuje u pregovorima sa Fondom.
Prema njegovim rečima, razgovori će biti teški jer će predstavnici ove institucije „teško pristati na povećanje deficita, zbog čega će Vlada na kraju verovatno morati da uradi ono čemu se najviše suprotstavljala do sada, a to je da podigne stopu PDV-a“.
– Pretpostavka da ćemo do 2020. ući u Evropsku uniju više ne stoji. Jasno je da će morati da dođe do ozbiljne depresijacije dinara, kaže Stamenković.
Ovaj stručnjak smatra da se Srbija u ovom trenutku suočava sa dva akutna problema: odlaganjem revizije aranžmana sa MMF-om i povlačenjem Ju es stila iz Smedereva. U slučaju da se program sa Fondom prekine, to bi prema Stamenkoviću dovelo do vrlo teških posledica – pada dinara, rasta inflacije, smanjenja kreditnog rejtinga i povećanja cene kapitala i posledično do sporijeg privrednog rasta.
– Poseban problem će biti finansiranje javne potrošnje, s obzirom da država nema više prostora za dodatno zaduživanje, što znači da će biti neophodne oštre fiskalne mere i reforma budžeta, smatra Stamenković, koji se nada i da će država uspeti da što pre proda smederevsku čeličanu, pošto bi duže držanje pogona na hladnom hodu dovelo do pada izvoza Srbije za osam odsto i pada prerađivačke industrije za tri do četiri procenta. Stamenković je doduše dodao da bi u slučaju da Fijat počne da proizvodi automobile u Kragujevcu punim kapacitetom, to delovalo kao kompenzator pada izvoza čelika, ali je ocenio da za to treba sačekati da se vidi kolika će zaista biti proizvodnja italijanskog giganta.
Ekonomski stručnjak Miladin Kovačević naglasio je da problem srpskog budžeta neće moći da bude rešen ni podizanjem PDV-a, ako to ostane izolovana mera. U tom slučaju, teškoće sa deficitom mogle bi kratkoročno da budu sanirane, ali bi time eskalacija problema bila samo odložena.
– Potrebno je osmisliti kratkoročne poteze, među kojima jeste i podizanje PDV-a, ali i poreza na imovinu i uopšte prebacivanje opterećenja na direktne umesto na indirektne poreze. Ali, istovremeno sa time neophodno je da se sprovedu i reforme u javnom sektoru, na prvom mestu emancipacija PIO fonda, odnosno njegovo izmeštanje iz budžetskih rashoda, tvrdi Kovačević, dodajući da nijedna od ovih individualnih mera neće doneti rešenje, ako se ne sprovede u sadejstvu sa ostalim potrebnim koracima.
– U prvom tromesečju ove godine očekuje se inflacija od oko dva odsto, a prošlogodišnji rast cena od sedam odsto bio je niži od očekivanog, zbog pada inflacije za 0,7 odsto u decembru o odnosu na novembar, istakao je Vladimir Vučković, koordinator biltena Makroekonomske analize i trendovi.
Inače, u redovnoj anketi MAT-a, privrednici u 50 odsto slučajeva rekli su da očekuju slabu tražnju, a čak 18 odsto kompanija se žalilo na nedostatak sirovina iz uvoza. Uz to i nelikvidnost privrede ostaje veliki problem, pošto je 40 do 50 odsto ispitanih ocenilo da imaju visok ili previsok nivo potraživanja.
izvor: rast.rs
