Argentina koja je pre tačno deset godina proglasila najgoru dužničku krizu u istoriji, uspela je da iz nje izađe odbacujući rigorozne mere štednje.
– Šta smo mi tada uradili, upitala se nedavno argentinska predsednica Kristina Kirhner ocenjujući da je evropska dužnička kriza ogledalo Argentine 2001. godine.
– Mi smo tada rekli da mrtvi ne plaćaju dugove, i da bismo nadoknadili dugove morali smo pre svega da uspostavimo privredni rast, rekla je Kirhner, podsećajući na politiku svog prethodnika i supruga Nestora Kirhnera koji je umro u oktobru prošle godine.
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard ne slaže se, međutim, sa tvrdnjom da se sadašnja kriza u Evropi može uporediti sa argentinskom, podsećajući da evropske zemlje koje su zapale u teškoće imaju podršku svojih evropskih partnera.
– Vezivanje nacionalne valute za dolar je sasvim drugačije od snažno integrisane monetarne unije, rekla je Lagard.
Nestor Kirhner je u vreme svog mandata (od 2003. do 2007. godine), sprovodio politiku obnove zemlje tako što je podsticao potrošnju koja se oslanjala na kredite sa niskim kamatama, ali i proširujući lepezu subvencija. Ta politika je ubrzo dala rezultate.
Podaci govore da se od 2003. godine beleži privredni rast čija se stopa kreće u proseku oko osam odsto (izuzetak je 2009. kada je započela svetska finansijska kriza). Stopa nezaposlenosti je stabilna i iznosi oko sedam odsto.
Evropska kriza ima sličnosti sa krizom u Argentini, ocenjuje ekonomski analitičar Belen Olais. Prema njegovom mišljenju, mere rigorozne štednje i deflacija nisu donele nikakve pozitivne rezultate u zemljama koje su na periferiji Evropske unije.
izvor: rast.rs
