Banka za finansiranje odbrane nova je ideja kojom zapadne zemlje žele da ubrzaju ulaganja u bezbjednost i odbrambenu industriju. Promjena američke politike prema saveznicima tokom mandata predsjednika Donalda Trampa ubrzala je najveće preispitivanje evropske bezbjednosne arhitekture od završetka Hladnog rata.
Umjesto rasprave o tome da li treba povećati izdvajanja za odbranu, fokus se sve više prebacuje na pitanje kako obezbijediti kapital za njihovo finansiranje. Upravo zato grupa od devet država pokrenula je inicijativu za osnivanje međunarodnog finansijskog mehanizma koji bi trebalo da privuče privatni kapital i olakša finansiranje odbrambenih projekata.
Upravo iz tog razloga devet država pokrenulo je inicijativu za osnivanje Međunarodne banke za odbranu, bezbjednost i otpornost (DSRB), finansijske institucije koja bi trebalo da olakša finansiranje odbrambenih projekata i mobiliše privatni kapital.
Kanadski premijer Mark Karni objavio je da su, osim Kanade, inicijativu podržale Albanija, Belgija, Grčka, Letonija, Luksemburg, Rumunija, Turska i Ukrajina. Planirano je da banka počne da radi tokom 2027. godine, sa sjedištem u Kanadi i evropskim predstavništvom u Luksemburgu.
Odbrana više nije pitanje političke volje, već finansiranja
Nakon što su članice NATO-a prošle godine dogovorile postepeno povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine, fokus je premješten sa političkih odluka na finansijsku izvodljivost.
Najveći izazov više nije uvjeriti vlade da ulažu više u odbranu. Problem je obezbijediti dovoljno kapitala za industriju koja mora znatno da poveća proizvodnju.
Posebno su pogođene manje kompanije u odbrambenom lancu snabdijevanja. One teško dolaze do razvojnih kredita jer su komercijalne banke i dalje oprezne kada je riječ o finansiranju odbrambenih projekata.
Kako bi funkcionisala banka za finansiranje odbrane?
Model DSRB-a zasniva se na provjerenom konceptu međunarodnih razvojnih banaka.
Države članice obezbijedile bi početni kapital, a banka bi, zahvaljujući visokom kreditnom rejtingu, mogla povoljno da prikuplja sredstva na međunarodnim tržištima. Taj novac bi zatim bio plasiran državama i kompanijama kroz dugoročne kredite i garancije, pod znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.
Procjenjuje se da bi takav model mogao da mobiliše gotovo 120 milijardi eura za finansiranje odbrambenih projekata.
U praksi bi DSRB imao sličnu ulogu kakvu Evropska investiciona banka ima u finansiranju infrastrukture ili Svjetska banka u razvoju privreda.
Bez velikih privreda projekat teško može da ostvari puni potencijal
Iako inicijativa pokazuje da zapadne zemlje traže nove modele finansiranja odbrane, njen uspjeh zavisiće od podrške najvećih privreda.
Za sada nijedna članica grupe G7, osim Kanade, nije zvanično podržala osnivanje banke. Njemačka učestvuje kao posmatrač, dok se razgovori vode i sa Južnom Korejom.
Analitičari upozoravaju da će, bez uključivanja država poput Njemačke, Francuske ili Ujedinjenog Kraljevstva, finansijski kapacitet nove institucije ostati ograničen.
Paralelno nastaju i drugi modeli finansiranja
Dodatnu složenost stvara činjenica da Ujedinjeno Kraljevstvo razvija sopstveni Multilateralni odbrambeni mehanizam (MDM), koji su već podržale Holandija, Finska i Poljska.
Za razliku od DSRB-a, MDM nije zamišljen kao banka, već kao instrument za zajedničku nabavku odbrambene opreme.
Istovremeno, Evropska unija razvija sopstveni instrument SAFE, namijenjen finansiranju odbrambenih projekata.
To pokazuje da Evropa i njeni saveznici istovremeno testiraju više modela kako bi ubrzali ulaganja u bezbjednost i odbranu.
Počinje novo finansijsko nadmetanje
Ideja o osnivanju DSRB-a odražava promjenu u načinu na koji zapadne zemlje razmišljaju o finansiranju odbrane. Pitanje više nije samo koliko će države izdvojiti iz budžeta, već i kako privući privatni kapital za dugoročna ulaganja u odbrambenu industriju.
Zapadne zemlje više ne traže samo veće vojne budžete. Traže način da mobilišu privatni kapital, smanje troškove finansiranja i ubrzaju razvoj odbrambene industrije.
Da li će banka za finansiranje odbrane postati ključni stub novog sistema finansiranja ili će prevladati alternativni modeli, prvenstveno će zavisiti od toga da li će inicijativu podržati najveće svjetske privrede.
