Evropske banke završavaju 2025. godinu sa istorijskim rastom cijena akcija, najsnažnijim ikada zabilježenim. Uz kombinaciju visokih marži, stabilnog ekonomskog rasta i izdašnih povrata kapitala, ulazak u 2026. godinu donosi promjenu fokusa investitora – sve manje se gleda na kamatne stope, a sve više na održivi rast dobiti, efikasnost i kontinuitet dividendi.
Evropske bankarske akcije ostvarile su izuzetno snažan rast u 2025. godini, obilježavajući jednu od najboljih godina ikada za sektor i jasan preokret u raspoloženju investitora nakon više od decenije slabijih rezultata.
Indeks EURO STOXX Banks porastao je za 76 odsto od početka godine, zaključno sa 12. decembrom. Trenutno je na putu da premaši prethodni rekord iz 1997. godine, kada je zabilježen rast od 74 odsto.
Širina rasta posebno je upečatljiva – sve banke u indeksu su u zelenom, dok je sve veći broj njih ostvario trocifrene povrate (više od 100 odsto).
Među apsolutnim pobjednicima su Société Générale (+139%) i Commerzbank (+136%), dok su Banco Santander (+110%), ABN Amro (+102%) i BBVA (+101%) takođe premašili granicu od 100 odsto rasta.
CaixaBank (+96%), Deutsche Bank (+92%), Bankinter (+86%) i Bank of Ireland (+84%) takođe su zabilježile veoma visoke prinose.
Zašto su evropske banke „eksplodirale“ 2025. godine?
Analitičari ovaj rast opisuju kao rezultat makroekonomske „idealne tačke“. Kamatne stope ostale su dovoljno visoke da očuvaju marže, ekonomski rast bio je dovoljno stabilan da zaštiti kvalitet aktive, dok su snažni kapitalni jastuci omogućili izdašne isplate akcionarima.
U junu 2025. Evropska centralna banka zaustavila je ciklus smanjenja kamatnih stopa, zadržavši depozitnu stopu na nivou od 2 odsto. Iako znatno niža u odnosu na vrhunac iz perioda 2023–2024, ova stopa i dalje je iznad pretpandemijskih nivoa, što je bankama omogućilo da zadrže snažne neto kamatne marže.
Istovremeno, ekonomski rast nadmašio je oprezna tržišna očekivanja. Njemačka je izbjegla duboku industrijsku recesiju, južna Evropa imala je koristi od snažnog turizma i EU investicija, dok je fiskalna politika ostala blago podržavajuća.
Strahovi od šireg ekonomskog šoka, izazvanog obnovljenom carinskom politikom Donalda Trumpa, nijesu se ostvarili. Kreditni uslovi ostali su stabilni, gubici po kreditima ograničeni, a povjerenje u bilanse banaka dodatno je ojačano.
Većina evropskih banaka danas posluje znatno iznad regulatornih minimuma, sa CET1 stopama u srednjim desetim procentima. To im je omogućilo agresivnije dividende, otkup sopstvenih akcija i druge oblike povrata kapitala.
Rastu je dodatno doprinijela i valorizacija – banke su u 2025. godinu ušle sa značajnim diskontima u odnosu na knjigovodstvenu vrijednost i globalne konkurente, nakon godina negativnih kamatnih stopa, stroge regulative i skromnih prinosa.
Globalni tokovi kapitala takođe su odigrali važnu ulogu: međunarodni investitori okrenuli su se evropskim „vrijednosnim“ akcijama i finansijskom sektoru. Jači euro dodatno je povećao atraktivnost imovine u eurozoni za investitore iz Sjedinjenih Američkih Država.
Šta nas očekuje u 2026. godini
Analitičari investicionih banaka uglavnom ostaju optimistični kada su u pitanju izgledi evropskih banaka u 2026. godini.
Goldman Sachs navodi da će se fokus investitora pomjeriti sa kamatnih stopa i kreditnog rizika ka rastu dobiti i operativnoj efikasnosti.
Očekuje se da će rast biti podržan kontinuiranim prilivom depozita, strategijama usmjerenim na depozitnu bazu i postepenim jačanjem kreditne aktivnosti. Analitičari opisuju operativno okruženje kao „bolje nego ranije i dugoročno“, uz očekivani povrat na kapital koji će ostati na nivou srednjih desetina procenata.
Prema Goldmanu, sektor ostaje snažno kapitalizovan i izuzetno profitabilan, što otvara prostor za organski rast, selektivne akvizicije i nastavak izdašnih isplata akcionarima, prenosi Financa.ba.
Uprkos snažnom rastu cijena akcija, valuacije se i dalje smatraju umjerenim. Goldman očekuje dvocifreni rast zarade po akciji (EPS), iako se banke i dalje trguju uz jednocifrene P/E multiplikatore.
Goldman vidi najveći potencijal rasta u UBS Grupi (+34%), UniCreditu (+29%), Banco BPM-u (+29%), Julius Baeru (+25%), Alpha Banku (+21%) i KBC Grupi (+21%).
Poruka tržišta je jasna: čak i nakon spektakularne 2025. godine, rastuća priča evropskih banaka još nije završena.
Nakon istorijske 2025. godine, evropske banke ulaze u 2026. ne više kao sektor „duboke vrijednosti“ u fazi oporavka, već kao industrija koja se sve više cijeni zbog svoje sposobnosti da ostvaruje rast, efikasnost i disciplinu u upravljanju kapitalom.
