Evropska unija je od januara do maja 2026. u trgovini robom sa ostatkom svijeta zabilježila deficit od 15,9 milijardi eura, nakon što je u istom periodu prošle godine imala suficit od 70,1 milijardu. Iza ovog dramatičnog preokreta stoje pad izvoza, rast uvoza, veći energetski račun i slabljenje suficita u nekim od najvažnijih evropskih industrijskih sektora.

Eurostat navodi da je izvoz van EU od januara do maja smanjen za 4,8 odsto, na 1.074,4 milijarde eura, dok je uvoz povećan za tri odsto, na 1.090,3 milijarde eura.

U apsolutnim iznosima, izvoz je bio za 54,7 milijardi eura manji nego u istom periodu 2025, dok je uvoz povećan za 31,3 milijarde. Zbir te dvije promjene objašnjava ukupan negativni zaokret trgovinskog salda od 86 milijardi eura.

 

Maj donio deficit od 12,1 milijardu eura

Posebno nepovoljan bio je maj. EU je tokom tog mjeseca zabilježila robni deficit od 12,1 milijardu eura, dok je u maju prošle godine imala suficit od 12,7 milijardi.

To znači da se samo na godišnjem nivou, poređenjem dva majska rezultata, trgovinski saldo pogoršao za 24,8 milijardi eura.

Vrijednost izvoza izvan EU smanjena je sa 218,2 milijarde na 215,7 milijardi eura, odnosno za 1,1 odsto. U isto vrijeme, vrijednost uvezene robe porasla je sa 205,5 milijardi na 227,8 milijardi eura, čak 10,8 odsto.

Drugim riječima, EU je tokom maja izvezla oko 2,5 milijardi eura manje robe nego godinu ranije, a uvezla približno 22,3 milijarde eura više.

Eurostat je u julskom Evropskom statističkom monitoru ocijenio da su mjesečni poslovni pokazatelji poslali „mješovite signale“. Iako je trgovinska aktivnost rasla prema pojedinim mjesečnim i sezonski prilagođenim pokazateljima, detaljni podaci pokazuju da je uvoz rastao znatno brže od izvoza, zbog čega je trgovinski bilans dodatno oslabljen.

Energetski deficit sve dublji

Najveći pojedinačni pritisak na trgovinski bilans dolazi iz energetike.

EU je u maju izvezla energente vrijedne 13,2 milijarde eura, što je 48,7 odsto više nego godinu ranije. Međutim, uvoz energenata dostigao je 47,7 milijardi eura i bio je 41,6 odsto veći nego u maju 2025.

Zbog znatno veće vrijednosti uvoza od izvoza, energetski deficit EU porastao je sa 24,8 milijardi eura u maju 2025. na 34,5 milijardi u maju ove godine. Pogoršanje je iznosilo 9,7 milijardi eura.

Eurostat direktno navodi da je slabljenje trgovinskog salda bilo podstaknuto „većim energetskim deficitom“ i manjim suficitima u trgovini mašinama, vozilima i hemijskim proizvodima.

Slabe i evropski industrijski aduti

Evropska unija tradicionalno ostvaruje značajne suficite u izvozu industrijskih proizvoda, posebno mašina, vozila i hemijskih proizvoda. Upravo su ti suficiti u maju oslabili.

U trgovini mašinama i vozilima, izvoz je iznosio 82,9 milijardi eura i bio je svega 0,5 odsto veći nego godinu ranije. Uvoz je, nasuprot tome, porastao 14,8 odsto, na 77,9 milijardi eura. Zbog toga je suficit u ovoj kategoriji smanjen sa 14,7 milijardi na pet milijardi eura.

To je pad suficita od 9,7 milijardi eura za samo godinu.

Sličan trend zabilježen je u hemijskoj industriji. Izvoz hemijskih i povezanih proizvoda pao je 12,6 odsto, na 45,5 milijardi eura, dok je uvoz smanjen znatno blažih jedan odsto, na 28,9 milijardi. Suficit sektora smanjen je sa 22,9 milijardi na 16,6 milijardi eura.

Ukupan suficit EU u trgovini prerađenim industrijskim proizvodima pao je sa 36,1 milijardu na 19,7 milijardi eura.

Suficit sa SAD više nego prepolovljen

Promjena se jasno vidi i u trgovini sa najvećim partnerima EU.

U maju je EU prema Sjedinjenim Američkim Državama izvezla robu vrijednu 40,8 milijardi eura, što je 12,3 odsto manje nego godinu ranije. Uvoz iz SAD porastao je 17,1 odsto, na 32,9 milijardi eura.

Posljedica je pad evropskog suficita u trgovini sa SAD sa 18,4 milijarde na 7,9 milijardi eura. Suficit je tako za godinu smanjen za 10,5 milijardi, odnosno za približno 57 odsto.

Istovremeno je deficit EU u trgovini sa Kinom povećan sa 28 milijardi na 30,8 milijardi eura. Izvoz u Kinu pao je 4,5 odsto, dok je uvoz kineske robe porastao 4,9 odsto.

EU je zadržala suficite u trgovini sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Švajcarskom, ali su rezultati sa SAD i Kinom značajno uticali na ukupnu sliku.

Trgovina u okviru EU raste

Dok se trgovinski položaj EU prema ostatku svijeta pogoršao, trgovina među državama članicama nastavila je da raste.

Vrijednost trgovine unutar EU od januara do maja povećana je 4,3 odsto, na 1.807,2 milijarde eura. Samo u maju iznosila je 358,4 milijarde, odnosno 3,8 odsto više nego godinu ranije.

To je važna razlika: evropsko unutrašnje tržište bilježi rast prometa, dok je spoljna trgovina obilježena padom izvoza i snažnijim rastom uvoza.

Sezonski prilagođeni podaci takođe pokazuju da su i izvoz i uvoz porasli u odnosu na april, ali je uvoz ponovo rastao brže. Izvoz izvan EU povećan je 0,7 odsto, a uvoz 2,5 odsto, pa je sezonski prilagođeni deficit porastao sa 4,7 milijardi u aprilu na devet milijardi eura u maju.

Signal za evropsku konkurentnost

Trgovinski deficit u jednom mjesecu, sam po sebi, nije dovoljan da se zaključi da je evropska ekonomija ušla u dugoročnu krizu. Eurostat naglašava da su objavljeni podaci preliminarni i zasnovani na informacijama koje su države članice dostavile do 13. jula 2026, pa su moguće naknadne revizije.

Ipak, zbirni rezultat za pet mjeseci ima veću težinu od jednog mjesečnog odstupanja.

Prelazak sa suficita od 70,1 milijardu na deficit od 15,9 milijardi eura pokazuje da EU istovremeno plaća znatno veći račun za uvoz i ostvaruje manje prihode od izvoza na tržišta izvan Unije.

Za evropske kompanije ključna pitanja biće da li je snažan rast uvoza privremen, koliko je povezan sa cijenama i količinama uvezene energije i mogu li industrije poput automobilske, mašinske i hemijske ponovo povećati svoje izvozne suficite.

Izvor: Bankar