Švajcarska, bogata zemlja koja je istorijski prihvatala slobodno kretanje i strana ulaganja, uskoro će glasati o tome da li treba ograničiti broj stanovnika — i pooštriti imigracione mjere kako bi se to postiglo.

Referendum u nedjelju dolazi nakon što se broj stanovnika zemlje povećao za 10 odsto za deset godina, do kraja 2025, kada je iznosio nešto više od 9,1 milion. Prvi put, zemlja je imala više ljudi starijih od 65 godina nego mlađih od 20 godina. Neto migracija i stopa nataliteta pale su prošle godine.

Relativno nisko oporezivanje pomoglo je da Švajcarska postane dom globalnih konglomerata poput giganta u industriji robe široke potrošnje Nestléa, farmaceutskog teškaša Novartisa i drugih multinacionalnih kompanija iz oblasti finansija, luksuzne robe i tehnologije. Ima jednu od najvećih koncentracija milijardera u svijetu i znatno jači BDP po glavi stanovnika od mnogih drugih razvijenih ekonomija.

Krajem 2024. godine, 41 odsto stanovništva imalo je „migracionu pozadinu“, termin koji se odnosi na imigrante i njihovu djecu rođenu u Švajcarskoj, prema zvaničnim podacima, koji takođe pokazuju da je 32,5 odsto stalnih stanovnika zemlje prva generacija imigranata. Procjenjuje se da u Švajcarskoj živi 1,4 miliona građana EU, što čini oko 16 odsto stanovništva zemlje. Dodatnih 340.000 građana EU svakodnevno prelazi granicu kako bi tamo radilo.

Nedavna anketa pokazala je da bi 52 odsto ispitanika odbacilo ograničenje broja stanovnika, dok bi 45 odsto bilo za.

Kako bi ograničenje broja stanovnika funkcionisalo?

Ako birači podrže predlog o ograničenju broja stanovnika, Savezno vijeće i parlament zemlje moraće da uvedu mjere za ograničavanje rasta stanovništva do 2050. godine.

Imigracioni sistemi bili bi pooštreni ako bi broj stanovnika u bilo kom trenutku tokom naredne 24 godine premašio 9,5 miliona, a programi azila i spajanja porodica prvi bi se suočili s rezovima. Švajcarska inicijativa o slobodi kretanja sa Evropskom unijom takođe bi potencijalno mogla biti okončana ako broj stanovnika poraste iznad praga od 10 miliona.

Švajcarska je dio šengenskog prostora bez graničnih kontrola, zajedno s mnogim velikim ekonomijama EU. Blok i ta zemlja takođe imaju sporazum o slobodnom kretanju svojih građana, koji im omogućava da žive i rade na teritoriji druge strane, pod uslovom da imaju posao ili drugi izvor prihoda.

Švajcarska desničarska stranka SVP poziva birače da „pošalju jasan signal“ kreatorima politike kako bi obuzdali ono što naziva „prekomjernim“ rastom stanovništva.

U saopštenju prošle sedmice, SVP je naveo da bi glasanje za ograničenje broja stanovnika i dalje omogućilo da se 40.000 ljudi godišnje preseli u Švajcarsku, ali je poslanik Piero Marchesi rekao da je rast stanovništva izazvao probleme za javne usluge, plate, cijene zakupa, obrazovanje i tržište rada.

Kompanije sa sjedištem u Švajcarskoj tvrdile su da bi uvođenje značajnih ograničenja imigracije umanjilo konkurentsku prednost zemlje i opteretilo njenu privredu, koja se suočava sa sporim rastom, jačanjem valute, dezinflacijom i carinskim režimom američkog predsjednika Donalda Trumpa.

Economiesuisse — privredna organizacija koja među svojih 100.000 članova ima Amazon Web Services, Roche, Google i Johnson & Johnson — protivi se inicijativi za ograničenje broja stanovnika.

Glavni ekonomista Rudolf Minsch rekao je u izjavi poslatoj CNBC-u mejlom da prosperitet Švajcarske zavisi od „otvorenosti, inovacija i snažnih ekonomskih odnosa s Evropom“.

„Razumijemo da se zabrinutost zbog stanovanja, infrastrukture i rasta stanovništva mora shvatiti ozbiljno, a ti izazovi zahtijevaju pragmatična politička rješenja“, rekao je.

„Kruta ograničenja imigracije nijesu pravi odgovor, posebno ako rizikuju da potkopaju bilateralne sporazume sa Evropskom unijom, koji su od centralne važnosti za švajcarsku ekonomiju.“

Minsch je dodao da se Švajcarska oslanja na visokokvalifikovane strane radnike, posebno u sektorima kao što su farmaceutika, tehnologija i zdravstvo.

„Velika ograničenja imigracije oslabila bi inovacije, rast i konkurentnost, a istovremeno bi kompanijama otežala privlačenje međunarodnih talenata“, rekao je.

U razgovoru s Carolin Roth iz CNBC-a na Švajcarskom ekonomskom forumu prošle sedmice, izvršni direktor Nestléa Philipp Navratil opisao je koliko je zemlja privlačna stranim ulagačima, dodajući: „Važno je da se ovi uslovi u Švajcarskoj održe.“

„Ne smijemo to uzimati zdravo za gotovo; stvoreno je kroz mnogo napornog rada i spremnosti na sprovođenje reformi“, dodao je.

Rekao je da njegova kompanija ima devet fabrika i tri istraživačka centra u zemlji i da se „naš glavni dio istraživanja i razvoja i dalje odvija u Švajcarskoj — tako je već 160 godina“.

„Pouzdanost postoji u Švajcarskoj, kvalitet postoji u Švajcarskoj, talenat postoji u Švajcarskoj, jer je Švajcarska stvorila i uspostavila okvirne uslove koji su jednostavno privlačni za globalnu kompaniju“, dodao je.

Šta kažu poslovni ljudi?

Na istoj konferenciji, izvršni direktor UBS-a Sergio Ermotti rekao je da je zabrinut zbog „ekstremnih inicijativa“.

„U Švajcarskoj živi 30 odsto ljudi rođenih u inostranstvu, gotovo kao u Australiji, dvostruko više nego u Njemačkoj“, rekao je. „A to dovodi do određene frustracije unutar društva. Ali to nije način rješavanja problema.“

UBS je jedan od najvećih poslodavaca u Švajcarskoj, sa oko 33.500 zaposlenih sa sjedištem u toj zemlji.

Joao B. Duarte, profesor ekonomije na portugalskoj Nova School of Business and Economics, rekao je za CNBC u mejlu da bi ograničenje broja stanovnika moglo na različite načine naštetiti kredibilitetu Švajcarske.

„Ako kompanije budu vjerovale da bi pristup evropskoj radnoj snazi mogao postati neizvjesniji, investicione odluke mogu se promijeniti mnogo prije nego što se dostigne pravni okidač“, rekao je za CNBC.

Duarte je rekao da izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU „nudi korisno upozorenje. Ukidanje slobodnog kretanja nije stvorilo nesmetan prelazak na samodovoljnost domaće radne snage. Stvorilo je nestašice, prepreke u zapošljavanju i veće troškove u sektorima koji su se oslanjali na fleksibilne radnike iz EU.“

Dodao je da je EU glavni trgovinski partner Švajcarske, a slobodno kretanje povezano je sa širim bilateralnim okvirom koji švajcarskim kompanijama daje privilegovan pristup evropskim tržištima.

„Ako glas ‘za’ na kraju natjera Švajcarsku da raskine sporazum o slobodnom kretanju, pritisak se ne bi ograničio samo na migracionu politiku. Mogao bi se proširiti na cjelokupan ekonomski odnos Švajcarske i EU“, rekao je Duarte, prenosi Seebiz.eu.