• Chat Gpt, Perplexity i Grok3 ne osporavaju makroekonomski model koji je postavila profesorica Ekonomskog fakulteta Maja Baćović
• Navode da su zvanični statistički podaci ipak najrelevantniji izvor za makroekonomske analize

Dok premijer Milojko Spajić osporava zvanične podatke MONSTAT-a o radnoj snazi i zaradama od prije nekoliko godina, i implicira da su ti pogrešni podaci krivi za teorijsko objašnjenje uzroka inflacije u 2022,  vještačka inteligencija (AI) analizira podatke Ekonomskog fakulteta i donosi zanimljive zaključke.

Prema analizi profesorice Maje Baćović, sa Ekonomskog fakulteta, teoretski izračunata inflacija od  17,11 odsto u Crnoj Gori tokom 2022. godine rezultat je dva ključna faktora: povećanja plata, kao i rasta cijena uvoznih proizvoda, a na osnovu modela koji koristi kvantitativnu teoriju novca i metodologiju koja je standardna u makroekonomiji, gdje su se dobijeni rezultati gotovo poklopili sa zvaničnim podacima MONSTAT-a (njenih 17,11 odsto vs Monstatovih 17,22%).

Nakon panel diskusije na Ekonomskom fakuletu, gdje je sučelio stavove sa profesorima ekonomije, premijer se ogradio od Monstatovih podataka za zaposlenost i zaradama u toj godini, i priznao teorijsku ipravnost modela.

Ipak, pitali smo i AI da analizira ovu ekonomsku metodologiju, i nekoliko različitih chat-botova potvrđuje da je ono što su izračunali profesori teoretski tačno i metodološki ispravno. Ipak, čak je i AI bio nesklon da u teoriju i kvantitativne obračune unosi bilo što što nijesu zvanični statistički podaci.

Tako nam, na upit o valjanosti ekonomskog modela Maje Baćović,  Chat Gpt 4o ukazuje na njegovu preciznost:

-Proračun inflacije od 17,11% zasnovan je na realnim podacima i u skladu je sa zvaničnim statistikama. Upotrebljena metodologija validna je i u širokoj upotrebi među ekonomistima – kaže ChatGpt.

Koji su ključni faktori inflacije

AI potvrđuje da povećane plate bez proporcionalnog rasta proizvodnje izazivaju inflaciju. Navodi da, kako Crna Gora uvozi 66% proizvoda, poskupljenje uvoznih roba dodatno doprinosi rastu cijena.

Na pitanje o premijerovom osporavanju zvanične statistike, AI ocjenjuje da to možda može biti  i “politički motivisano”, jer “ne nudi alternativne podatke za novi proračun, niti naučnu analizu”.

Umjesto toga, ovaj AI naglašava da je važno osloniti se na ekonomske zvanične pokazatelje i metodologije.

Transparentnost analize

Vještačka inteligencija ističe da su svi koraci izračuna detaljno objašnjeni i da se koriste podaci Centralne banke i MONSTAT-a, što obezbjeđuje objektivnost, i mogućnost provjere rezultata.

Zaključak  ovog AI-ja  je da su ekonomski stručnjaci koristili validne modele i zvanične podatke. Vještačka inteligencija, uzevši u obračun zvaniče podatke i analitičke modele, kaže  da je “na osnovu tih, zvaničnih podataka, inflacija bila predvidljiv rezultat ekonomske politike, a ne greška statističkih institucija”.

OpenAijev chatbot, na naš upit, a za “široke narodne mase” (u prevodu, što jednostavnije) pojašnjava formule koje su korišćene za izračunavanje inflacije u Crnoj Gori 2022. godine.

1. Formula za uticaj rasta plata na inflaciju

Ova formula koristi osnovni ekonomski model koji povezuje količinu novca u opticaju i nivo cijena. Osnovna ideja je da ako stanovništvo ima više novca za trošenje, a proizvodnja ne raste u istom omjeru, cijene će rasti.

Koraci u izračunu:

• Ukupni depoziti stanovništva su porasli za 271 milion eura, što znači da su ljudi imali više novca na raspolaganju.
• Dio ovog povećanja došao je iz realnog rasta ekonomije (95,7 miliona eura) – ovaj dio nije uzrokovao inflaciju jer je bio praćen povećanjem proizvodnje.
• 160 miliona eura došlo je iz povećanja plata kroz program “Evropa sad”, što znači da su ljudi imali više novca bez povećanja proizvodnje – ovaj dio je izazvao inflaciju.
• Koeficijent potrošnje (0,7) – ovo znači da su ljudi potrošili 70% novca koji su dobili, a ostatak su štedjeli ili otplaćivali kredite.
• Na kraju, dobijena stopa inflacije od plata i dodatnih prihoda iznosi 8,59%.

2. Formula za uticaj uvozne inflacije

Pošto Crna Gora uvozi većinu svojih proizvoda, rast cijena u inostranstvu automatski povećava cijene kod nas. Cijene uvoznih proizvoda su porasle za 12,9%. Crna Gora zavisi od uvoza 66% (to znači da većina proizvoda dolazi iz inostranstva). Kombinovanjem ova dva podatka dobija se da je ovaj faktor povećao inflaciju za 8,51%. Kada saberemo 8,59% (zbog rasta plata) i 8,51% (zbog poskupljenja uvoza), dobijamo 17,11% inflacije, što se skoro poklapa sa zvaničnim podacima MONSTAT-a (17,22%).

Zaključak OpenAi-ja je bio da inflacija nije nastala “sama od sebe” – do nje je došlo zbog povećane potrošnje (zbog većih plata) i rasta cijena uvezenih proizvoda; ako bi proizvodnja rasla isto kao i plate, ne bi bilo tolikog rasta cijena, a ako bi Crna Gora manje zavisila od uvoza, rast cijena u inostranstvu ne bi imao toliki uticaj.

Ovo je pojednostavljeno objašnjenje bez matematičkih detalja, ali daje osnovni pregled kako su formule korišćene za izračun inflacije.

Na naše eksplicitno pitanje da li je ovo metodološki ispravno, AI odgovara: “da, na osnovu dostupnih podataka i korišćene metodologije, čini se da su profesori dobro izračunali inflaciju. Njihovi rezultati su gotovo identični sa zvaničnim podacima MONSTAT-a (17,11% vs. 17,22%), što ukazuje na tačnost i pouzdanost analize.

Perplexity.AI: Ocjenjivati na osnovu objektivnih analiza, a ne političkih stavova

Da se ne zadržimo samo na Chat Gptu, pitali smo ista pitanja još jedan AI chat bot, Perplexity.Ai koji kaže “Da, čini se da su profesori dobro izračunali stopu i uzroke inflacije za 2022. godinu u Crnoj Gori prema priloženom dokumentu”.

Perplexity dalje navodi i ključne razloge :

1. Preciznost proračuna: Izračunata stopa inflacije od 17.11% vrlo je bliska zvaničnoj stopi od 17.22% koju je objavio Monstat.
2. Metodologija: Korištena je kvantitativna teorija novca i analiza ravnoteže na novčanom tržištu, što je priznata ekonomska metoda za procjenu inflacije1.
3. Identifikacija glavnih faktora: Istraživanje je identificiralo dva glavna uzroka inflacije:
   • Rast zarada (monetarni faktor): Doprinio je sa 8.59% ukupnoj inflaciji1.
   • Rast cijena uvoznih proizvoda: Doprinio je sa 8.51% ukupnoj inflaciji1.
4. Korištenje relevantnih podataka: Analiza je uključila podatke o rastu BDP-a, rastu depozita stanovništva, graničnoj sklonosti potrošnji i koeficijentu uvozne zavisnosti1.
5. Transparentnost: Autor je detaljno prikazao korake proračuna, omogućavajući provjeru rezultata1.
6. Podudarnost s drugim izvorima: Rezultati se podudaraju s zvaničnim podacima Monstata, što dodatno potvrđuje njihovu vjerodostojnost.

Perplexity ukazuje i na širi ekonomski kontekst, jer analiza uzima u obzir i druge faktore, poput realnog rasta BDP-a, granične sklonosti potrošnji i koeficijenta uvozne zavisnosti, uz akademsku nezavisnost.

“Zaključno, analiza profesorice Baćović je metodološki ispravna, precizna i sveobuhvatna. Premijerov stav da povećanje plata nije uzrokovalo inflaciju nije podržan empirijskim dokazima predstavljenim u ovoj analizi. Važno je da se ekonomske politike evaluiraju na osnovu objektivnih analiza, a ne političkih stavova”- navodi Perplexity.

Šta kaže Muskov Grok3

A najnoviji chatbot, Grok3, za kojeg Elon Musk tvrdi da je najbolji od svih, takođe navodi da je “Makroekonomski model je ekonomski smislen u okviru svoje analize – inflacija za 2022. godinu u Crnoj Gori je objašnjena kombinacijom rasta novčane mase i uvozne inflacije. Model se oslanja na poznate ekonomske principe i daje rezultate koji se poklapaju sa zvaničnim podacima.” Među prednosti, navodi se korišćenje Teorije kvantiteta novca, korišćenje empirijskih podataka, uključivanje uvezene inflacije i povezivanje sa zvaničnim podacima:

1. • Model se oslanja na poznatu makroekonomsku teoriju.
   • Pretpostavka konstantne brzine opticaja novca (v) je uobičajena pojednostavljena aproksimacija, posebno za kratkoročne analize.
   • Model koristi stvarne podatke iz Crne Gore (npr. rast depozita, rast realnog BDP-a, rast cijena uvoza), čime se osigurava relevantnost analize.
   • Crna Gora je mala, otvorena ekonomija sa visokom zavisnošću od uvoza, pa je uključivanje ovog faktora opravdano.
   • Proračun uvozne inflacije (8,51%) je metodološki ispravan.
   • Izračunata inflacija od 17,11% je veoma bliska zvaničnom podatku Monstata (17,22%), što sugeriše da model dobro objašnjava ključne faktore inflacije.

Šta AI kaže kada “omaši” statistika

Premijerova tvrdnja o netačnosti zvaničnih statističkih podataka i uticaju sive ekonomije na rezultate analize profesorice Baćović  zaslužuje pažljivo razmatranje. Međutim, AI upozorava na nekoliko ključnih tačaka koje treba uzeti u obzir:

1. Pouzdanost zvaničnih podataka: Iako zvanični statistički podaci mogu imati određene nedostatke, oni su ipak najrelevantniji izvor za makroekonomske analize. Odbacivanje ovih podataka bez čvrstih dokaza, i relevantnih zamjenskih podataka koji bi se koristili  može dovesti do nepouzdanih zaključaka.
2. Uticaj legalizacije rada: Ako je zaista došlo do značajne legalizacije radnih mjesta, to bi moglo uticati na statističke podatke o zaposlenosti i zaradama. Međutim, ovaj efekat bi trebalo da bude vidljiv i u drugim ekonomskim pokazateljima, poput poreskih prihoda.
3. Efekat na inflaciju: Čak i ako pretpostavimo da je došlo do značajne legalizacije rada, to ne bi nužno promenilo ukupan efekat povećanja zarada na inflaciju. Novac koji je ranije cirkulisao u sivoj ekonomiji sada bi bio deo formalnog sistema, ali bi i dalje uticao na ukupnu potrošnju i cijene.
4. Metodologija analize: Profesorica Baćović je koristila kvantitativnu teoriju novca i druge makroekonomske modele u svojoj analizi. Ovi modeli su robusni i mogu da obuhvate efekte promjena u monetarnoj masi, bez obzira na izvor tih promjena.
5. Konzistentnost rezultata: Činjenica da je analiza profesorice Baćović došla do rezultata koji su veoma blizu zvaničnoj stopi inflacije (17.11% prema analizi, 17.22% prema MONSTAT-u) sugeriše da je model, uprkos mogućim nesavršenostima u podacima, uspio da uhvati glavne trendove u ekonomiji.
6. Uvozna zavisnost: Premijer je u pravu kada ističe značaj uvozne zavisnosti za inflaciju. Međutim, analiza profesorice Baćović je već uključila ovaj faktor, pripisujući mu približno polovinu ukupne inflacije.
7. Potreba za daljim istraživanjem: Premijerove tvrdnje o netačnosti podataka i obimu sive ekonomije zaslužuju dalje istraživanje. Ako su tačne, to bi moglo imati značajne implikacije za ekonomsku politiku i statističko praćenje.

Zaključno, iako bi uključivanje podataka o sivoj ekonomiji moglo donekle modifikovati rezultate, malo je verovatno da bi to fundamentalno promijenilo glavne zaključke analize. Inflacija u 2022. godini je bila rezultat kombinacije faktora, uključujući i rast zarada i uvoznu inflaciju. Precizno kvantifikovanje doprinosa svakog faktora može biti izazovno, ali opšti trend ostaje konzistentan sa analizom profesorice Baćović, navodi AI.

• Napomena: U ovom tekstu, ocjene dobijene putem vještačke inteligencije (ChatGPT, Perplexity i Grok3) ne predstavljaju zvanične ekonomske izvještaje. Iako AI modeli koriste validne ekonomske metodologije i analiziraju dostupne podatke, njihovi zaključci mogu biti podložni ograničenjima u interpretaciji i dostupnosti informacija. Zvanični statistički podaci, poput onih koje objavljuju MONSTAT i Centralna banka, i dalje ostaju najrelevantniji izvor za makroekonomske analize i donošenje ekonomskih politika. AI analize su informativnog karaktera i ne treba ih tumačiti kao definitivne ili zamjenu za ekspertizu ekonomskih stručnjaka.