Ukupni primici jedinica lokalne samouprave u 2025. godini dostigli su rekordnih 669,65 miliona eura, što je za skoro 76 miliona eura više nego godinu ranije. Iako opštine bilježe snažan rast prihoda od poreza na dohodak i nepokretnosti, intenziviranje kapitalnih projekata dovelo je do budžetskog deficita od 28,14 miliona eura.
Analiza javnih finansija na lokalnom nivou za 2025. godinu ukazuje na stabilizaciju i rast izvornih prihoda, ali i na nove izazove u balansiranju između tekuće potrošnje i investicionog zamaha. Prema podacima Ministarstva finansija, opštine su u protekloj godini prihodovale 12,78% više sredstava u odnosu na 2024. godinu, a rast je dominantno vođen stabilnim izvorima finansiranja. Značajan doprinos rastu prihoda daju i transferi iz budžeta države i Egalizacionog fonda, kao i veći iznos prenesenih sredstava iz prethodne godine. Ovo pokazuje vladin dokuemnt – Informacija o stanju javnih finansija na lokalnom nivou.
Porezi kao motor rasta
Struktura primitaka pokazuje da “lavovski” dio kolača, čak 61,89%, čine tekući prihodi. U okviru njih, najznačajniji skok zabilježen je kod poreza, koji su sa 251,33 miliona porasli na 302 miliona eura.
Ovaj rast od preko 20% direktna je posljedica povećane ekonomske aktivnosti, ali i efikasnije administracije. Posebno su impresivni podaci o naplati poreza na dohodak fizičkih lica, koji je porastao za 25,31%, dostižući iznos od 128,4 miliona eura. Takođe, porez na nepokretnosti, kao jedan od ključnih stubova lokalnih budžeta, prihodovao je 111,11 miliona eura, što je za 14,88 miliona više nego u 2024. godini.
Iz prethodne godine prenijeto 141,6 miliona eura
Značajnu stavku u budžetima opština čine i sredstva prenesena iz prethodne godine, koja su u 2025. godini iznosila 141,6 miliona eura (+12,52%). Ovi podaci sugerišu da opštine uspijevaju da akumuliraju dio sredstava, ali i da se značajan dio planiranih projekata ili obaveza prenosi u naredne fiskalne cikluse.
S druge strane, određeno smanjenje evidentno je kod kamata i otplate obaveza iz prethodnog perioda, dok su pozajmice i krediti na niskom nivou. Ukupno posmatrano, rast rashoda dominantno je vođen transferima i kapitalnom potrošnjom, uz umjeren rast troškova zaposlenih.
Podrška države i međunarodnih partnera ostaje stabilna. Transferi iz budžeta države i Egalizacionog fonda porasli su za 12%, dostižući ukupno 102,10 miliona eura. Ipak, zabilježen je pad kod kapitalnih donacija, koje su sa 10,55 miliona pale na 6,63 miliona eura.
Investicije „gurnule“ budžet u minus
Uprkos rastu prihoda, konsolidovani bilans pokazuje deficit od 28,14 miliona eura. Razlog za ovakav rezultat ne leži u padu prihoda, već u značajnom povećanju rashoda, prvenstveno kapitalnih izdataka koji su porasli za 23,25% na 179,17 miliona eura.
“Ostvareni deficit u 2025. godini rezultat je, prije svega, uvećanja kapitalnih izdataka”, navodi se u dokumentu, uz pojašnjenje da je intenziviranje investicija na lokalnom nivou uslovilo veću potrebu za finansiranjem.
(Bankar.me)
