Druga međunarodna konferencija o ekonomiji i biznisu (MICEB 2025), održana u Budvi, okupila je vodeće ekonomske stručnjake i predstavnike biznis zajednice iz regiona i Evrope, a zatvorena je uz jasne poruke o prioritetima razvoja crnogorske ekonomije.
Iako akademske sesije još traju, programski dio konferencije završen je sa nizom zaključaka koji nude konkretne smjernice za budućnost.
Prof. dr Jovan Đurašković, prodekan Ekonomskog fakulteta u Podgorici, saopštavajući zaključke, istakao je da su organizatori u fokusu imali nekoliko ključnih oblasti od presudnog značaja za budućnost Crne Gore: institucije, finansije i održive javne finansije, makroekonomske projekcije, energetiku i transformaciju biznisa.
Đurašković je podsjetio na ključne aspekte konferencije.
Održivost finansija i fiskalni okvir EU
Prva sesija otvorena je diskusijom o razvoju održivih finansija u kontekstu evropskih regulativa. Govoreći o ovoj temi, direktor NLB-a Blaž Brodnjak i guvernerka CBCG Irena Radović naglasili su važnost digitalne transformacije i regionalne saradnje, kao i ulogu velikih bankarskih grupacija u prenosu znanja i tehnologije. Zaključeno je da održiva finansijska budućnost leži na spoju digitalnog, zelenog i inkluzivnog razvoja.
Profesor Damjan iz Ljubljane govorio je o novom fiskalnom okviru EU iz 2023. godine, istakavši njegovu orijentaciju ka srednjoročnom, reformskom pristupu. Poručeno je da fiskalna održivost i ekonomski rast nijesu suprotstavljeni ciljevi, već međusobno povezani procesi koji treba da vode ka pametnijem razvoju i društvenoj otpornosti.
Makroekonomske prognoze i izazovi
U sesiji posvećenoj makroekonomskim projekcijama, profesori Maja Baćović i Velimir Bole predstavili su analizu ključnih pokazatelja za period 2025–2028. Projekcije predviđaju prosječan realni rast BDP-a od 2,77%, uz smanjenje stope nezaposlenosti sa 10,2% na 7%. Ipak, uprkos značaju turizma za izvoz usluga, Crna Gora i dalje značajno zaostaje po prihodima po noćenju u odnosu na Hrvatsku.
Zaključeno je da je potrebna strukturna transformacija ekonomije usmjerena na jačanje produktivnosti, investicionih kapaciteta i otpornosti na eksterne šokove.
Energetska tranzicija i ljudski kapital
Energetska održivost bila je takođe jedna od centralnih tema. Govoreći o izazovima energetske tranzicije, direktori energetskih kompanija Aleksander Mervar i Ivan Bulatović naglasili su potrebu razvoja mrežne infrastrukture i povećanja kapaciteta iz obnovljivih izvora. Zaključeno je da ulaganje u ljudski kapital predstavlja osnov za pametnu energetsku tranziciju i ispunjavanje EU standarda.
Biznisi u tranziciji i evropski identitet
U završnoj sesiji razgovarano je o transformaciji crnogorskih porodičnih biznisa u moderne evropske kompanije. Posebnu pažnju privuklo je izlaganje gospodina Janeza Škrabeca iz kompanije RIKO, koji je podijelio iskustva u internacionalizaciji poslovanja.
Kao ključnu poruku konferencije, prof. Đurašković je citirao profesora Džejmsa Robinsona: „Pristupanje Evropskoj uniji širi koridor slobode.“ Ova poruka, kako je rekao, suštinski odražava težnje Crne Gore ka izgradnji institucija koje pružaju kvalitetne javne usluge, štite vladavinu prava i omogućavaju inkluzivan razvoj.
Poziv na reforme i osnivanje centra
U završnici, Ekonomski fakultet u Podgorici pozvao je Vladu Crne Gore da ubrza sistemske reforme neophodne za pristupanje EU. Naglašeno je da Crna Gora ima jedinstvenu istorijsku šansu koja se neće skoro ponoviti. U tom kontekstu najavljeno je i osnivanje Centra za širenje evropskog identiteta, kao institucionalnog doprinosa ovom procesu.
Konferenciju su podržali brojni strateški partneri, među kojima se ističe Alta Grupa, a posebna zahvalnost upućena je volonterima – studentima Ekonomskog fakulteta, koji su dali veliki doprinos organizaciji.
MICEB 2025 pokazao je da Crna Gora ima znanje, partnere i volju da gradi održivu, evropsku budućnost – poruka je sa kojom su se učesnici razišli do narednog susreta.
