Privredni rast Kine usporio je na najslabiji tempo u gotovo tri godine u četvrtom kvartalu, jer je domaća potražnja oslabila, iako je rast na nivou cijele godine bio u skladu sa ciljem Pekinga, uprkos rastućim trgovinskim tenzijama sa SAD-om i dugotrajnom padu tržišta nekretnina.
Bruto domaći proizvod porastao je za 4,5 odsto u periodu od oktobra do decembra, pokazali su u ponedjeljak podaci Nacionalnog zavoda za statistiku. To predstavlja usporavanje sa 4,8 odsto u trećem kvartalu i najslabiji rezultat od prvog kvartala 2023. godine, kada je rast takođe iznosio 4,5 odsto.
Privredni učinak za cijelu godinu iznosio je 5 odsto, čime je ispunjen zvanični cilj od oko pet odsto.
Slabljenje potrošnje
Odvojeni podaci za decembar pokazali su da je domaća potrošnja oslabila, da je pad investicija ubrzan, dok se proizvodnja poboljšala.
Maloprodaja je u decembru porasla za 0,9 odsto na godišnjem nivou, što je manje od prognoze ekonomista o rastu od 1,2 odsto i usporavanje u odnosu na 1,3 odsto iz prethodnog mjeseca. To je najslabiji rast od decembra 2022. godine, prema podacima Wind Informationa, kada je potrošnja pala za 1,8 odsto na godišnjem nivou.
Industrijska proizvodnja porasla je za 5,2 odsto u decembru, premašivši očekivanja rasta od 5 odsto i rezultat od 4,8 odsto iz prethodnog mjeseca.
Ulaganja u fiksnu imovinu, koja uključuju i nekretnine, smanjena su za 3,8 odsto prošle godine, što je lošije od prognoze ekonomista o padu od 3 odsto iz ankete Reutersa. Ulaganja u razvoj nekretnina nastavila su da padaju kako se kriza u tom sektoru produžavala, te su u 2025. godini pala za 17,2 odsto, produbljujući pad od 10,6 odsto iz 2024. godine.
Stopa nezaposlenosti u urbanim područjima ostala je nepromijenjena na 5,1 odsto u decembru.
Kineski indeks CSI 300 porastao je za 0,6 odsto nakon objave podataka, prije nego što je smanjio dobitke, dok je hongkonški Hang Seng indeks pao za 0,8 odsto. Prema podacima LSEG-a, ofšor juan je blago ojačao na 6,9604 prema američkom dolaru, što je njegov najjači nivo od maja 2023. godine.
„Moramo usvojiti proaktivnije i efikasnije makroekonomske politike i nastaviti da širimo domaću potražnju“, saopštio je Zavod za statistiku u zvaničnom saopštenju na engleskom jeziku.
Neravnoteža ponude i potražnje
Druga najveća svjetska ekonomija pokazala je otpornost tokom 2025. godine, u velikoj mjeri zahvaljujući nižim carinama od očekivanih i nastojanjima izvoznika da se diversifikuju van tržišta SAD-a, što je kreatorima politike omogućilo da odlože pokretanje velikih podsticajnih mjera.
Kina je prošle godine zabilježila rekordan trgovinski suficit od gotovo 1,2 biliona dolara, podstaknut snažnim rastom izvoza na tržišta van SAD-a, jer su proizvođači preusmjeravali isporuke kako bi izbjegli više američke carine.
Očekivani pritisci zbog unaprijed tempiranih isporuka, strožih kontrola pretovara i jačanja valute bili su ograničeni, rekao je Tommy Xie, generalni direktor OCBC banke. Xie očekuje da će kineski izvoz porasti za oko 3 odsto u 2026. godini.
Neto izvoz Kine činio je gotovo trećinu BDP-a u 2025. godini, dok je potrošnja doprinijela sa 52 odsto ukupnom ekonomskom učinku, rekao je u ponedjeljak novinarima direktor Zavoda za statistiku Kang Yi.
Izvoz se, međutim, i dalje suočava sa izazovima. Američki predsjednik Donald Tramp zaprijetio je carinom od 25 odsto zemljama koje posluju sa Iranom, uključujući Kinu, a trgovinsko primirje sa Vašingtonom ističe kasnije ove godine. Velika kineska trgovinska neravnoteža takođe je izazvala kritike trgovinskih partnera koji nastoje da zaštite domaću industriju od priliva jeftine kineske robe.
