Visoke kamatne stope omogućile su bankama da akumuliraju rezerve gotovine za preuzimanja, no zabrinutosti na nacionalnim nivoima oko takvih poteza možda bi mogle usporiti buduća spajanja.

Istina je da je evropski finansijski pejzaž ispunjen razgovorima o preuzimanjima.

Italijanski UniCredit trenutno povećava udio u njemačkom Commerzbanku, francuska banka BNP Paribas je bacila oko na osiguravajuću kompaniju AXA, a španski BBVA želi postati vlasnik Sabadella, pišu Financije.hr.

Ukratko, spajanja i preuzimanja u bankarskom sektoru sada su aktuelna tema i u 2025. godini moglo bi na tom planu doći i do „usijanja“, smatra Hyder Jumabhoy, partner za spajanja i akvizicije u pravno-konsultantskoj kompaniji White & Case.

Nakon finansijske krize 2008. godine spajanja i akvizicije u bankarskom sektoru eurozone značajno su usporila. U periodu od 2008. do 2020. godine, u smislu imovine koja je promijenila vlasnika, pad u poređenju s dekadom prije finansijske krize bio je izrazito visok, čak 66 odsto.

Regulatorni okvir sada je i dalje strog, no kamatne stope bile su faktor koji je promijenio okruženje. S jedne strane banke su akumulirale gotovinu, a s druge strane znak zdravijeg stanja sektora je i povlačenje državne pomoći bankama koje su morale biti spašavane.

Tako se italijanska vlada želi riješiti udjela u banci Monte dei Paschi di Siena, a britanska želi izaći iz NatWesta.

Početak pada troškova zaduživanja takođe je dobar motiv za akvizicije jer banke sada žele diverzifikovati izvore prihoda.

Jumabhoy smatra da je to značajno i zato što se navike u bankarstvu mijenjaju.

„Klijenti sada ne žele od vas kupiti samo jedan proizvod, već više njih. To znači da velike banke sada upravljaju različitim brendovima pod jednim kišobranom“, ocjenjuje.

Takođe, spajanja mogu omogućiti bankama da kombinuju ekspertizu i na taj način upotpune koristi za klijente, pod uslovom da tržišna konkurencija ostane zdrava. U slučaju međunarodnih spajanja dobija se i na ekspertizi poslovanja u različitim regionima, navodi Euronews.

Stvaranje snažnih banaka je moguće jedan od načina da eurozona poveća konkurentnost ako su banke bolje pozicionirane za ulaganja u inovacije.

„Veličina je bitna za sposobnost banaka za globalnu utakmicu“, smatra Marco Troiano iz evropske rejting agencije Scope Ratings.

Prema njegovim riječima, u investicionom bankarstvu potrebno je imati velike bilanse kako bi se redukovala izloženost.

No, stručnjaci upozoravaju da je ograničavajući faktor za konsolidaciju bankarskog sektora način razmišljanja prema kojem dominiraju želja za lokalnom kontrolom i stvaranje nacionalnih prvaka, kao i neprijateljstvo prema prekograničnim spajanjima.

Brojke Evropske centralne banke pokazuju da se u periodu od 1999. do 2020. godine 80 odsto spajanja i preuzimanja dogodilo na nacionalnom nivou.

Način razmišljanja vidljiv je i u reakcijama političara, pa je tako njemački kancelar Olaf Scholz rekao da je protiv preuzimanja Commerzbanka od UniCredita.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron, doduše, izrazio je podršku za prekogranična spajanja, pa je rekao da bi prihvatio hipotetičku ideju o prodaji banke Societe Generale španskom Santanderu. No, pitanje je što bi pokazala praksa.

Stručnjaci upozoravaju da u svemu treba jako voditi računa o stabilnosti jer stvaranje banaka koje su prevelike da propadnu može, u slučaju prijetnje kolapsom, postati pogubno za širi ekonomski okvir.

„Banke su globalne za života, a nacionalne u smrti“, upozorava Thierry Philipponnat, glavni ekonomista za NGO Finance Watch citirajući bivšeg guvernera Bank of England Mervyna Kinga.

Pitanje je li evropske banke efikasno upravljaju rizikom je takođe aktuelna tema.

No, stručnjaci smatraju i da je Evropa previše nesklona riziku čime gubi konkurentnost globalno.

„Spajanja su jako dobro regulisana. Banke imaju puno likvidnosti i puno je zaštitnih poluga“, smatra Troiano.

Ponovni dolazak Donalda Trumpa u Bijelu kuću i novo razdoblje deregulacije moglo bi u SAD-u dovesti do intenziviranja aktivnosti oko spajanja i akvizicija u bankarskom sektoru.

Jumabhoy vjeruje da će i panevropska spajanja doći na red već u prvoj polovini iduće godine.