Glavni direktor Evropskog udruženja kompanija za upravljanje fondovima i imovinom (EFAMA) Tangi van der Verve smatra da Evropljani zbog načina na koji štede propuštaju značajnu priliku za povećanje ličnog bogatstva.
Ono što većina Evropljana radi — a to je slučaj i u Hrvatskoj — jeste držanje gotovine na štednim računima, čime novac ostaje neaktivan i izložen gubitku vrijednosti usljed inflacije.
“Samo oko 26 odsto domaćinstava u Evropskoj uniji (EU), prema sopstvenim navodima, ikada je ulagalo u investicione proizvode poput fondova, akcija ili obveznica, dok je tokom posljednje tri decenije to učinilo više od 50 odsto američkih domaćinstava. Ako se uzme u obzir da je prosječno diverzifikovani fondovski portfelj porastao oko 50 odsto u periodu od 2014. do 2023. godine, što značajno nadmašuje inflaciju, jasno je da postoji veliki investicioni potencijal koji Evropljani ne koriste”, kazao je Van der Verve.
U razgovoru za Euronews naveo je nekoliko razloga zbog kojih su Evropljani skloniji štednji nego investiranju, među kojima su poreska politika, nivo finansijske pismenosti, spremnost na preuzimanje rizika i struktura penzionih sistema.
“Postojanje poreskih podsticaja često predstavlja ključnu razliku između zemalja sa visokim nivoom ulaganja građana i onih koje to nemaju. Takođe, u mnogim državama EU nivo finansijske pismenosti je nizak, a investiciona kultura nedovoljno razvijena. Generacije Evropljana odrasle su očekujući da država vodi računa o njihovoj penziji, ali se više nije moguće isključivo oslanjati na to”, istakao je Van der Verve.
On upozorava da takav osjećaj sigurnosti obeshrabruje građane da preuzmu kontrolu nad sopstvenom finansijskom budućnošću i razmišljaju izvan bankarskih depozita, pišu Financije.hr.
“Privatni i korporativni penzioni sistemi u mnogim državama EU nijesu dovoljno razvijeni, što rezultira slabijim učešćem građana na tržištu kapitala”, rekao je generalni direktor EFAMA-e.
Ipak, posljednjih godina popularnost ETF fondova — odnosno fondova kojima se trguje na berzi — kao i razvoj digitalnih brokerskih platformi doprinijeli su rastu ulaganja malih investitora u pojedinim članicama EU.
“Uticaj društvenih mreža takođe je značajan, posebno među mlađim generacijama koje su spremnije da prihvate rizičniju imovinu, poput kriptovaluta. To je dodatni razlog da se finansijskom obrazovanju posveti pažnja od najranijeg uzrasta”, smatra Van der Verve.
Prema njegovoj ocjeni, držanje novca u banci često je posljedica inertnosti, a ne svjesne finansijske odluke.
“Ljudi strahuju da će, ako nešto preduzmu, napraviti grešku i izgubiti teško zarađeni novac. Zato ne rade ništa i ostavljaju novac na računu jer se smatra sigurnim. Bolja finansijska edukacija pomogla bi građanima da razumiju koncept oportunitetnog troška neulaganja. Dugoročni i dobro diverzifikovani portfelji donose stabilne prinose kroz vrijeme i štite imovinu od inflacije. U nekim državama EU postoji i kulturološki tabu kada je riječ o razgovoru o novcu, čak i unutar porodice, što dodatno otežava situaciju”, poručio je Van der Verve.
Kako je naglasio, finansijsko opismenjavanje treba da počne u porodici, jer upravo ta vrsta znanja predstavlja jednu od najboljih investicija.
Veći nivo finansijske pismenosti, zaključio je, doprinosi jačanju povjerenja i rušenju predrasude da je za investiranje potrebno biti bogat.
