Zemlje članice Evropske unije (EU) moraće da plaćaju kamate u iznosu od 5,6 milijardi eura godišnje ukoliko se ne uspiju dogovoriti oko kredita od 140 milijardi eura za Ukrajinu, koji bi trebalo da bude obezbijeđen zamrznutom ruskom imovinom, upozorila je Evropska komisija.
Opcije koje stoje pred članicama predstavljene su u dokumentu Evropske komisije u koji je uvid imao Financial Times, a nastale su nakon što krajem prošlog mjeseca na samitu EU-a nije postignut dogovor o kreditnom planu za Kijev u naredne dvije godine korišćenjem zamrznute ruske imovine.
Taj prijedlog blokirala je Belgija, u kojoj se nalazi centralni depozitorij u kojem se vodi imobilisana ruska imovina. Belgija traži garancije da neće doći u probleme u slučaju korišćenja te imovine, zbog straha od pravnih i finansijskih posljedica ukoliko Rusija preduzme mjere odmazde.
Brisel je novi dokument poslao u glavne gradove država članica, ističući sve implikacije finansiranja Ukrajine bez korišćenja ruske imovine kao osnove.
U dokumentu se navodi da bi članice tada morale da odobre zajedničko zaduživanje, što bi predstavljalo dodatni teret za već napregnute nacionalne budžete, ili da obezbijede direktnu podršku od 140 milijardi eura. Obje opcije zahtijevale bi fiskalne prilagodbe u pojedinim zemljama i direktno bi uticale na deficit i javni dug.
Brisel procjenjuje da bi trošak zajedničkog kredita iznosio 5,6 milijardi eura godišnje, pri čemu bi visoko zadužena Francuska morala da preuzme milijardu eura. Doprinos Italije iznosio bi 675 miliona eura, a Belgije — koja se već muči da usvoji budžet za narednu godinu — oko 200 miliona eura.
Ne mogu se isključiti ni dodatni, neizravni troškovi za finansijske programe EU-a.
Istovremeno, Evropska komisija pojašnjava da bi prihvatanje plana koji je Belgija blokirala značilo privremenu potencijalnu obavezu, prije nego što bi ona bila uključena u novi budžet EU-a od 2028. godine, prenose Financije.hr.
Brisel upozorava da odluku treba donijeti na samitu EU-a u decembru, te nudi određena rješenja za belgijsku zabrinutost.
Finansijske garancije, koje bi u početku obezbijedile zemlje članice, a zatim budžet EU, pokrile bi rizik od arbitražne presude protiv neke države članice, navodi se u dokumentu.
Takođe se naglašava da je važno riješiti pitanje trajnosti zamrzavanja ruske imovine, odnosno pronalaženja pravnog načina da ta imovina ostane blokirana duže od trenutnih šestomjesečnih perioda, koje treba stalno obnavljati.
Belgija strahuje da bi, ukoliko neka članica EU odluči da stavi veto na produženje sankcija, Rusija mogla da zatraži isplatu gotovine, što bi značilo da bi države članice morale da plate i puni iznos kredita Ukrajini.
