Evropska centralna banka već nekoliko godina radi na projektu koji bi mogao promijeniti način na koji Evropljani koriste novac – digitalnom euru. Iako se često pojednostavljeno opisuje kao „elektronski novac“, riječ je o mnogo širem konceptu koji bi mogao imati značajne posljedice za finansijski sistem, banke, potrošače, ali i zemlje poput Crne Gore koje koriste euro iako nijesu članice eurozone.

U suštini, digitalni euro predstavlja pokušaj Evropske unije da prilagodi monetarni sistem digitalnoj ekonomiji u kojoj se sve manje koristi gotovina, a sve više elektronski oblici plaćanja.

Šta je digitalni euro?

Digitalni euro bi bio elektronski oblik novca koji izdaje Evropska centralna banka (ECB). Za razliku od depozita koje građani drže u komercijalnim bankama, digitalni euro bi bio direktna obaveza centralne banke – isto kao i papirni novac.

Drugim riječima, digitalni euro bi bio digitalna verzija gotovine.

Građani bi ga mogli držati u digitalnim novčanicima na mobilnim telefonima ili drugim uređajima i koristiti za svakodnevna plaćanja – u prodavnicama, na internetu ili prilikom slanja novca drugim osobama.

Važno je naglasiti da digitalni euro ne bi zamijenio gotovinu. ECB je više puta istakla da bi papirni novac ostao u opticaju. Digitalni euro bi bio dodatna opcija, paralelna sa postojećim načinima plaćanja.

Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih EU ozbiljno razmatra uvođenje digitalnog eura.

Prvi je tehnološki i tržišni. Evropski sistem plaćanja danas je u velikoj mjeri zavisan od globalnih kompanija poput Visa, Mastercard, PayPal ili Apple Pay. Digitalni euro bi omogućio Evropi da razvije sopstvenu infrastrukturu za digitalna plaćanja.

Drugi razlog je pad korišćenja gotovine. U mnogim evropskim zemljama sve više transakcija obavlja se digitalno. Centralne banke žele da osiguraju da i u takvom okruženju građani imaju pristup „javnom novcu“, odnosno novcu koji izdaje centralna banka.

Treći razlog je konkurencija novih oblika novca, prije svega kriptovaluta i privatnih digitalnih valuta koje razvijaju velike tehnološke kompanije. Digitalni euro bi bio odgovor centralnih banaka na te promjene.

Na kraju, tu je i geopolitički faktor. Kina već razvija digitalni juan, dok se u Sjedinjenim Državama raspravlja o digitalnom dolaru. Evropska unija ne želi da zaostane u toj globalnoj transformaciji monetarnog sistema.

Kako bi digitalni euro funkcionisao u praksi

Plan koji trenutno razmatra ECB predviđa da digitalni euro funkcioniše kroz postojeći bankarski sistem.

Građani bi digitalne eure držali u digitalnim novčanicima koje bi im omogućavale banke ili druge finansijske institucije. Plaćanja bi se mogla obavljati putem mobilnih aplikacija, kartica ili drugih digitalnih uređaja.

Jedna od ključnih ideja je da digitalni euro bude jednostavan za korišćenje kao gotovina, ali istovremeno prilagođen digitalnoj ekonomiji.

ECB takođe razmatra ograničenja iznosa digitalnih eura koje bi pojedinci mogli držati, upravo kako bi se spriječilo masovno povlačenje depozita iz banaka.

Da li banke treba da strahuju i hoće li digitalni euro ukinuti platne kartice

Jedna od najvećih dilema u vezi sa digitalnim eurom jeste njegov uticaj na bankarski sektor.

Na prvi pogled, ideja da građani mogu držati novac direktno kod centralne banke mogla bi izgledati kao prijetnja komercijalnim bankama. Ukoliko bi veliki broj ljudi prebacio depozite u digitalne eure, banke bi izgubile važan izvor finansiranja.

Međutim, ECB upravo zbog toga planira određena ograničenja.

Digitalni euro ne bi bio zamišljen kao instrument štednje, već prije svega kao sredstvo plaćanja. Zbog toga se razmatra limit iznosa koji bi pojedinci mogli držati u digitalnom obliku centralnobankarskog novca.

Osim toga, banke bi i dalje imale ključnu ulogu u distribuciji digitalnog eura, upravljanju digitalnim novčanicima i pružanju finansijskih usluga.

U praksi, digitalni euro bi vjerovatno više promijenio strukturu platnog sistema nego što bi ugrozio same banke.

Još jedna česta dilema odnosi se na budućnost platnih kartica.

Digitalni euro ne bi nužno ukinuo kartice poput Visa ili Mastercard. Naprotiv, moguće je da bi digitalni euro bio integrisan u postojeće sisteme plaćanja.

Drugim riječima, kartice bi mogle postati samo jedan od načina korišćenja digitalnog eura.

U suštini, digitalni euro je prije infrastruktura novca nego zamjena za određeni način plaćanja.

Zbog toga je vjerovatnije da će se platni sistemi prilagoditi novoj tehnologiji nego što će potpuno nestati.

Kakav uticaj će imati na Crnu Goru?

Za Crnu Goru je pitanje digitalnog eura posebno zanimljivo, komentariše za Bankar IT stručnjak i profesor na Univerzitetu Crne Gore Aleksandar Popović.

“Crna Gora koristi euro kao svoju valutu iako nije članica eurozone i nema formalno učešće u monetarnoj politici Evropske centralne banke. Upravo zbog toga svaka promjena u evropskom monetarnom sistemu ima direktne posljedice i za crnogorsku ekonomiju. Ako digitalni euro postane široko korišćen u eurozoni, postavlja se pitanje da li će građani i kompanije u Crnoj Gori imati pristup toj vrsti novca. U teoriji, digitalni euro bi mogao biti dostupan i korisnicima izvan eurozone, ali konačna pravila još nijesu definisana”, smatra Popović.

Ukoliko bi pristup bio ograničen samo na zemlje eurozone, Crna Gora bi se, dodaje Popović, mogla naći u specifičnoj situaciji u kojoj koristi euro, ali nema pristup njegovoj digitalnoj verziji.

“To bi moglo otvoriti niz praktičnih pitanja za banke, platne sisteme i prekogranična plaćanja. S druge strane, ukoliko bi digitalni euro bio dostupan i u Crnoj Gori, to bi moglo dodatno ubrzati digitalizaciju finansijskog sistema i smanjiti troškove transakcija. Digitalni euro još nije uveden i konačna odluka o njegovom lansiranju tek treba da bude donijeta. Evropska centralna banka trenutno se nalazi u fazi pripreme i testiranja koncepta”, navodi on.

Ipak, jasno je da se monetarni sistem nalazi na pragu značajnih promjena.

Kako se ekonomija sve više digitalizuje, centralne banke traže načine da zadrže svoju ulogu u svijetu u kojem novac više nije nužno papirni.

Za zemlje poput Crne Gore, koje su monetarno vezane za euro, razvoj digitalnog eura neće biti samo tehnološko pitanje, već i važna tema ekonomske politike i finansijske integracije sa Evropom.

(D.O.)