Za Crnu Goru, 2025. godina ostavlja sliku prividne stabilnosti iza koje ostaju neriješene strukturne slabosti: rast zasnovan na potrošnji i zaduživanju, slaba investiciona aktivnost i visoka uvozna zavisnost. Ulazak u 2026. nosi dodatne rizike, jer će održivost javnih finansija, realni standard građana i ekonomska otpornost zavisiti od sposobnosti da se rast prebaci sa potrošnje na produktivna ulaganja i izvozno orijentisane sektore.

Na regionalnom i globalnom planu, ekonomije ulaze u period sporijeg rasta, pojačanih geopolitičkih tenzija i energetske neizvjesnosti, uz istovremeni tehnološki skok predvođen vještačkom inteligencijom, koji nudi nove razvojne šanse, ali i otvara ozbiljna pitanja energetske i institucionalne spremnosti.

Šta je obilježilo ekonomsku 2025. godinu i sa kakvim očekivanjima ulazimo u 2026, kroz prizmu domaćih slabosti i globalnih izazova, za portal Bankar govore ekonomski analitičar i predsjednik Crnogorskog udruženja poslodavaca prof. dr Vasilije Kostić i finansijski savjetnik Vladimir Vasić.

Ekonomska 2025 može se opisati još jedna u nizu godina koja u suštinskom smislu ne donosi ništa novo na planu otklanjanja ključnih slabosti crnogorske ekonomije posmatranih kroz prizmu osnovne makroekonomske jednačine, smatra ekonomski analičar i predsjednik Crnogorskog udruženja poslodavaca prof. dr Vasilije Kostić.

“Elementi makroekonomske jednačine: lična potrošnja , državna potrošnja, strukturno negativni eksterni sektor ( enorman uvoz), nedovoljne investicije ni u kom smislu nemogu da zadovolje potrebe za održivim rastom i razvojem. Naprotiv. Na primjeru 2025. god, može se uočiti kako ekonomski rast podstaknut rastom potrošnje, neproduktivnim investicijama i zaduživanjem u kratkom roku može podići ekonoomsku aktivnost, ali u suštini dugoročno se otvara pitanje stabilnosti i održivosti takvog sistema jer se ekonomski rast realizuje na teret buduće stabilnosti, produbljujući i onako već duboke strukturne neusklađenosti crnogorske ekonomije. Generalno, 2025.godina, je samo naizgled stabilnija od prethodne ali sasvim izvjesno sa težim bremenom potencijalne nestabilnosti u budućnosti”, smatra Kostić.

Plate, inflacija i standard

Kao pozitivnu  navodi, kako kaže, vrlo nisku stopu nezaposlenosti.

“Bez obzira na to što je potrošnja glavni generator ekonomskog rasta i što taj rast bilježi pad u odnosu na ranije godine, ipak kako tako, ostvarena je relativno stabilna stopa ekonomskog rasta. Na stranu činjenica da tolika stopa nije dovoljna za potrebe našeg razvoja. Nominalni rast plata ne doživljavam kao pozitivnu stvar jer se kosi sa zdravom ekonomskom logikom u stilu: neka mi danas bude bolje, a sjutra kako bude”, kaže Kosić i dodaje da to ne može biti racionalno upravljanje ekonomskim sistemom. Negativnih stvari ima mnogo od zaduženja, visoke potrošnje, povećanje plata mimo produktivnosti, deficit trgovinksog bilansa – enormna uvozna zavisnost do deficita državnog budžeta…

“Jasno je da je inflacija, očekivano, progutala najveći dio nominalnih povećanja plata i penzija tako da građani sasvim sam siguran ne žive bolje nego u prethodnoj godini jer je struktura inflacije takva da pogađa najviše one sa niskim i srednjim prihodima a njih je najviše jer je rast cijena osnovnih životnih namirnica najveći. Inflacija je pojela potencijalnu dobrobit za građane ali je ona ostala i biće i dalje prisutna”, ističe Kostić,

Javne finansije pod pritiskom

Javne finansije su bile stabilne. Država je servisirala, manje više, uredno svoje obaveze. Drugo pitanje je pod kojim uslovima i na koji način. Dugoročno takav pristup mora rezultirati nestabilnostima u sistemu i zapoštravanju pitanja njene održivosti.

“Nivo javnog duga za sada jeste pod kontrolom ali prisutna tendencija novog zaduživanja pod nepovoljnijim uslovima ga lako može uvećati, U ostalom njegov rast se i planira. No, kada je dug u pitanju od neobične važnosti je kretanje deficita budžeta i rast BDP. Brži rast BDP od rasta deficita i rasta troškova finansiranja duga ( kamate na pozajmljena sredstva) drži dug pod kontrolom”, navodi Kostić i dodaje da o stanju investicionog ambijenta najbolje govori priliv stranih investicija kao i ono što je bilo predmet interesovanja investitora, a kao što znamo njihovo interesovanje za ulaganje u preduzeća je naglo palo.

Razloge tome, kako kaže, treba tražiti u turbulentnoj političkoj situaciji u svijetu a i kod nas.

Ističe da je rast prvenstveno posljedica rasta potrošnje mimo ekonomskog opravdanja -povećanja dohodaka građana – i investicija u neproduktivne sfere. Turizam još uvijek daje ključni doprinos rastu i pored toga što se njime upravlja bez dugoročno formulisane strategije, što je pogubno za sam turizam.

“U narednoj godini vrlo je moguće da se pogoršaju geopolitički uslovi (zbog rata u Ukrajin) što bi predstavljalo izuzetno negativno okruženje za realizaciju projekcija predviđenih budžetom za narednu godinu. Ostaje da se nadamo da će se predviđanja ispuniti i ako mislim da su optimistična”, zaključuje Kostić.

Region i globalni kontekst

Prema ocjeni finansijskog savjetnika Vladimira Vasića, region je imao umjeren rast, pod pritiskom globalnih dešavanja.

“Izdvojio bih tri stvari: usporavanje investicija, posebno u Srbiji, hroničan nedostatak radne snage i emigraciju, energetske i klimatske šokove koji utiču na poljoprivredu i cijene”, ističe Vasić.

Što se tiče globalnog ekonomskog okruženje u 2025. godini, obilježili su ga usporavanje evropske ekonomije uz opreznu politiku ECB, geopolitičke tenzije i nove trgovinske barijere, rekordna ulaganja u veštačku inteligenciju i digitalnu infrastrukturu.

“Sve zajedno stvara okruženje sporijeg rasta uz visok nivo neizvjesnosti”, navodi Vasić i dodaje da su u prethodnoj godini najviše investicija privukle su Srbija, Albanija i Crna Gora.

“Najbrže rastu sektori: finansije, industrija, logistika, nekretnine i turizam. Greenfield investicije su opreznije zbog globalnih kretanja”, mišljenja je Vasić.

Energenti, NIS i vještačka inteligencija

Što se tiče cijena nafte i gasa, 2025. i očekivanja za 2026. Godine, Vasić napominje da su cijene nafte bile su niže nego prethodnih godina, ali i dalje vrlo volatilne.

“Ulazak u 2026. ukazuje na moguć dalji pad cijena zbog rasta zaliha i slabije globalne potražnje. Gas je stabilniji nego 2022, ali ostaje pod uticajem geopolitičkih faktora”, navodi.

Upitan da li postoji rizik destabilizacije tržišta goriva zbog NIS-a, Vasić odgovara da je on vrlo moguć.

“NIS je ključni energetski stub Srbije. Sankcije povezane sa vlasničkom strukturom otvorile su pitanje stabilnosti snabdijevanja gorivom. U slučaju prekida poslovanja, tržište bi se suočilo sa ozbiljnim poremećajima, a efekat bi se prelivaо i na zemlje regiona. To je jasno pokazalo koliko je region energetski ranjiv”, smatra Vasić.

Ono što je obilježilo 2025. je svakako razvoj vještačke inteligencije. AI, kako kaže, donosi veliku šansu pod uslovom da se ulaže u digitalne veštine i obrazovanje.

“Mala ekonomija može izvoziti znanje i usluge bez fizičkih ograničenja. Rizik nastaje ako zemlja ostane samo korisnik tuđe tehnologije, dok joj deo poslova nestaje zbog automatizacije”, poručuje.

Dodaje o da se inflacija se smanjuje, ali ne nestaje potpuno. Plate nominalno rastu, a realni standard zavisi od odnosa inflacije i rasta zarada.

“Ulazimo u fazu postepene stabilizacije, ali i dalje uz značajne neizvesnosti — pre svega energenti, geopolitika i trgovina, kaže Vasić.

Najvažniji događaj, po njegovom mišljenju, jeste spoj snažnog rasta ulaganja u vještačku inteligenciju i ograničenja koja je postavila globalna energetika.

“AI troši ogromne količine električne energije, znatno više nego što današnja energetska infrastruktura može da isprati. Sva tehnološka rešenja, ma koliko bila napredna, padaju na testu nedostatka energije”, navodi.
Procjene pokazuju da će globalna potrošnja električne energije biti nekoliko puta veća nego danas, u samo narednih deset godina.

“To znači da će ekonomski rast i tehnološki napredak direktno zavisiti od toga ko bude imao stabilne i dovoljno moćne izvore energije”, objašnjava Vasić.

Dodaje je da je naznačajniji događaj u region pritisak na NIS i energetski sektor Srbije.

“To je otvorilo pitanje snabdijevanja derivatima, cijena goriva i zavisnosti regiona od spoljnog energetskog okruženja. 2025. godina je jasno pokazala koliko su privrede Zapadnog Balkana osetljive na spoljne energetske šokove”, zaključuje Vasić.

(Izvor: Bankar)