“Energetika je bez sumnje motor ekonomskog, ali i sveukupnog društvenog razvoja svake zemlje”, poručio je izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Ivan Bulatović na nedavno održanom četvrtom izdanja EPCG NET konferencije u Budvi.
U vremenu kada energetski izazovi prevazilaze državne granice, kada globalna tranzicija zahtijeva zajednički nastup, ovakvi forumi predstavljaju ključni mehanizam u kreiranju sinergije među svim akterima. Energetika je, prema njegovim riječima, temelj stabilnosti, konkurentnosti i otvorenosti jednog društva.
„Od načina na koji definišemo prioritete i strategije razvoja ovom sektoru direktno zavisi i kvalitet života naših građana“, rekao je Bulatović, ističući odgovornost koju svi akteri u energetskom sektoru imaju ne samo prema rezultatima koje postižu, već i prema budućim generacijama.
U kontekstu evropskih integracija, za zemlje Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana ključni razvojni pravac od 2030. godine mora biti ubrzan razvoj obnovljivih izvora električne energije. Bulatović naglašava da je to ne samo zbog evropskih obaveza, već i zbog potrebe za unapređenjem energetske sigurnosti, diversifikacijom izvora i smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva.
„Put tranzicije nije jednostavan“, upozorava Bulatović. Suočavamo se s brojnim izazovima – od komplikovanih administrativnih procedura do tehničkih ograničenja mreža koje još nijesu spremne za integraciju velikog broja obnovljivih izvora. Tržište električne energije mora se dodatno liberalizovati i pripremiti za nove modele poslovanja. Istovremeno, sve zahtijeva ozbiljnu podršku međunarodnih finansijskih institucija i efektivno korišćenje fondova EU.
Crna Gora je, kaže on, posvećena evropskom putu i zelenoj tranziciji. Ključni dokument koji se uskoro očekuje je usvajanje nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji će postati strateški temelj za sve buduće projekte.
„Elektroprivreda Crne Gore, kao lider u domaćoj energetici, aktivno učestvuje u ovom procesu i spremna je da bude nosilac ove tranzicije“, poručio je Bulatović. EPCG NET simpozijum ima cilj promociju savremenih trendova i jačanje saradnje u regionu, a ove godine se fokusira na teme kao što su mehanizam prekograničnog utvrđivanja cijena, EU-ETS sistem trgovine emisijama, razvoj obnovljivih izvora energije, sigurnost i stabilnost sistema, uloga prozjumera, položaj žena u sektoru, digitalizacija i primjena vještačke inteligencije.
Posebna pažnja biće posvećena upravljanju fotonaponskim sistemima, što je, kako je naglasio, važan segment za efikasno korišćenje solarne energije. „Ovo je prilika da učimo jedni od drugih, da čujemo različita iskustva i poglede i da zajedno trasiramo put koji ćemo bezbjedno, održivo i odgovorno ići u budućnost“, kazao je Bulatović.
Na prvom panelu konferencije govorilo se o primjeni CBAM mehanizma i EU ETS sistemu trgovine emisijama. Podsjetimo, električna energija dobijena iz uglja jedan je od proizvoda s najvećim ugljeničnim otiskom u regionu, a novi mehanizmi EU, poput CBAM-a, uvešće dažbine na uvoz takvih proizvoda.
„CBAM mehanizam je nešto što nam uslovno rečeno visi nad glavom. To je najviše problem energetskih kompanija koje su u većinskom ili čitavom vlasništvu države Crne Gore ili država regiona“, izjavio je Bulatović, napominjući da Evropa ne odustaje od ovog mehanizma i da to predstavlja problem za elektroprivrede koje se i dalje oslanjaju na ugalj.
U Crnoj Gori, čak 40% godišnje proizvodnje električne energije dolazi iz uglja, a u sušnim ljetnjim mjesecima ta cifra doseže i do 70%. „CBAM koji bi bio namet na čitav izvoz svakako bi situaciju u Crnoj Gori dodatno otežao“, rekao je on. Ipak, svjestan procesa dekarbonizacije, Bulatović naglašava da je pravac jasan, ali da je vrijeme ključno.
„Kratkoročni izazovi bi definitivno uticali na ekonomsko poslovanje elektroprivreda iz regiona uvođenjem CBAM-a. S druge strane mislim da ne bismo podstakli razvoj novih obnovljivih izvora iz razloga što bi novca bilo sve manje“, objasnio je Bulatović.
Dugoročno, dekarbonizacija predstavlja dodatni izazov. „Za izgradnju jedne vjetroelektrane potrebno je tri do četiri godine. Imamo problem sa solarnim elektranama u smislu izdavanja dozvola i kompletiranja elektro i građevinskih radova. Mi smo kao region spremni za dekarbonizaciju, ali nam treba vremena“, zaključio je Bulatović.
