Zakon o privrednim društvima u državnom vlasništvu ne uređuje pitanje usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima, saopštio je ministar finansija Novica Vuković
Istekao je krajnji rok do kojeg su državna preduzeća bila dužna da usaglase organizacionu strukturu, odnosno da usvoje statute i osnivačka akta i izaberu nove organe upravljanja u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Skupštini Crne Gore iz Vlade nije stigao nikakav predlog o eventualnom produžavanju roka kroz izmjenu zakona, što bi već danas moglo da znači privredni kolaps i blokadu. Skupština je juče donijela Zakon o privrednim društvima u državnom vlasništvu, pa su se pojavila tumačenja da bi se on mogao primjenjivati i kada je u pitanju usaglašavanje organizacione strukture. Takvu dilemu nije imao ministar finansija Novica Vuković.
Zakon o privrednim društvima u državnom vlasništvu ne uređuje pitanje usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima kazao je Vuković juče u Skupštini.
Tokom rasprave na Odboru za ekonomiju, finansije i budžet, ministar finansija je podsjetio da je rok za primjenu Zakona o privrednim društvima tri puta mijenjan. On je rekao da imamo 72.000 preduzeća, a da njih 40.000 u poslednjih pet godina nije predalo završne račune.
Dodao je da je dokumentaciju predalo 22.000 privrednih društava. Sa najvećim zadovoljstvom ćemo izbrisati iz sistema i ovih 40.000 preduzeća koja, ako do sada nijesu predala završni račun, neće ni sad, jer ne zaslužuju da budu u registru poručio je Vuković.
On je kazao da je privreda sebe dovela u ovu situaciju u vezi sa preregistracijom jer su svi mogli doći u Poresku upravu i obaviti potrebne konsultacije.
Javno ćemo objaviti 30. juna statuse jer nam je to zahtjev po Planu rasta, Reformske agende i zahtjev Evropske komisije. Zakon o privrednim društvima je okosnica poglavlja 6 privredno pravo, poglavlja koje je privremeno zatvoreno naglasio je Vuković.
On je dodao da se zbog krize vlasti u Podgorici nije moglo predvidjeti šta će se desiti. Među preduzećima koja nisu usaglasila poslovanje nalaze se sva preduzeća čiji je osnivač Glavni grad Podgorica, jer to nije moglo biti učinjeno zbog krize vlasti, odnosno nefunkcionisanja gradskog parlamenta. Poslanica Demokrata Zdenka Popović kazala je da je u Glavnom gradu privredni kolaps, a da ne zna kakva je situacija u ostalim opštinama. Predsjednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Boris Mugoša apelovao je na Vladu da već danas da jasne smjernice šta će biti sa privrednim društvima. Zanimalo ga je da li će biti izvršene urgentne izmjene zakona, te da li će do kraja juna biti zakazana hitna sjednica Skupštine kako bi se te stvari pokrile.
– Možda nekad treba da dođe do sloma sistema. Ne vidim ponekad drugačiji način nego da se dođe do pakla, a onda da kažemo ajde da izlazimo odatle kazao je Mugoša.
On je rekao da u Podgorici izmijenjeni statuti nisu mogli biti usvojeni zbog nefunkcionalnosti parlamenta.
– Neki ljudi misle da se Zakonom o privrednim društvima u državnom vlasništvu mijenja Zakon o privrednim društvima. Po meni to ne može rekao je Mugoša.
On je ukazao da je problem neusklađivanja poslovanja preduzeća sa zakonom u partijskim kvotama.
– U organima upravljanja je bilo šest ljudi iz partija, a sad će ih biti pet, i taj jedna je problem zaključio je Mugoša.
Zakonom se jača uloga Ministarstva finansija
Skupština je juče usvojila Zakon o privrednim društvima u državnom vlasništvu, koji uređuje vlasničku funkciju države i lokalnih samouprava u preduzećima. Ministar finansija Novica Vuković kazao je da se jača uloga tog resora kao centralnog koordinatora vlasničke funkcije, precizno se definiše odgovornost između države kao vlasnika i menadžmenta i uvode mjerljivi ciljevi poslovanja kroz institut “pismo očekivanja”.
Zakon uvodi obavezu redovne, sveobuhvatne analize portfolija za privredna društva u vlasništvu države i lokalnih samouprava na svakih tri godine, počev od 2027. godine. Uvodimo i jasne uslove za osnivanje novih privrednih društava, pa će država ubuduće biti vlasnik samo tamo gdje postoji jasni javni interes. Upravljače će po struč nosti birati posebna komisija rekao je Vuković.
Po mišljenju Elvira Zvrka (DPS), namjere zako na su nesporne, ali je potreban oprez uzimajući u obzir sva neispunjena obećanja vlasti. Naveo da se otvaraju dileme, a jedna je pitanje centralizacije moći, odnosno da li se Ministarstvu finansija daju preširoka ovlašćenja.
Očekujemo nastavak zapošljavanja po političkoj osnovi i urušavanje državnih preduzeća. EPCG je primjer, jer je sa ćerkama firmama povećala broj zaposlenih za 30 odsto u tri godine rekao je Zvr ko. Postavio je pitanje odgovornosti onih koji vode državna preduzeća, uz zaključak da građani stiču utisak da imamo previše direktora i savjetnika odbora direktora, a malo odgovornosti.
Nikola Milović (DPS) rekao je da država ima 50-ak preduzeća od čega su polovina bila gubitaši i da to predstavlja značajan fiskalni rizik za već oslabljene državne finansije. On je kazao da se novim zakonom pokušavaju nadomjestiti sve negativnosti funkcionisanja tih preduzeća.
Kazao je da imamo preduzeća koji su višemilionski gubitaši, a vode ih ljudi sa platama od 5.000 ili 7.000 eura, prenosi Dan.
