Usljed rastućih geopolitičkih tenzija i klimatske krize, kritični minerali su postali strateški resursi i potencijalne tačke sukoba između velikih sila. Primjer koji slikovito ilustruje da je to i zaista tako je podatak da Evropska unija planira da formira centralno tijelo koje će koordinisati kupovinu i stvaranje strateških zaliha kritičnih minerala kako bi se spriječilo da Sjedinjene Američke Države otkupljuju globalno dostupne količine prije zemalja Starog kontinenta.

Izvršni potpredsjednik EU zadužen za industrijsku strategiju Stefan Sežurne nedavno je izjavio za „Fajnenšel tajms“ da Brisel smatra da se našao „uhvaćen u unakrsnoj vatri“ trgovinskog i carinskog rata između SAD i Kine.

Evropa, kao i SAD, u velikoj mjeri zavisi od uvoza kritičnih minerala koji su neophodni brojnim industrijama, poput onih koje se bave proizvodnjom baterija za električne automobile, obnovljivim izvorima energije i elektronikom, ali i vojnom opremom, te predstavljaju osnovu tehnologija nove industrijske ere.

EU planira da uspostavi novo tijelo koje bi koordinisalo zajedničke evropske nabavke tih materijala, stvaralo zalihe za strateške rezerve i podsticalo kompanije da bolje obezbijede i diverzifikuju svoje lance snabdijevanja.

Sežurne ističe da je EU zakasnila u transformaciji lanca snabdijevanja kritičnim mineralima, a da „Amerikanci imaju ministarstvo privrede koje kupuje zalihe kritičnih minerala širom svijeta“.

„Često ih kupuju tik ispred naših očiju“, ističe Sežurne.

Da bi nadoknadila zaostatak, objašnjava Sežurne, EU će nastojati da potpiše ugovore o snabdijevanju sa trećim zemljama. On se požalio da rudari i prerađivači kritičnih minerala ne žele da osnuju proizvodne pogone u Evropi jer su troškovi proizvodnje tamo previsoki, naročito u poređenju sa postrojenjima koja postoje u Kini.

Težnje EU ne iznenađuju jer je praksa pokazala da su kritični minerali postali geopolitičko sredstvo kakva je nafta bila u 20. vijeku.

Da su kritični minerali trenutno u žiži interesovanja mnogih zemalja pokazuje i to što Vašington učestalo potpisuje ugovore sa drugim zemljama o kritičnim mineralima, ali i što su oni bili važan dio carinsko-trgovinskog sukoba SAD i Kine.

Kina, koja ima globalnu dominaciju u proizvodnji rijetkih minerala, uvela je ograničenja njihovog izvoza kao odgovor na Trampove najave uvođenja visokih carina za tu zemlju. SAD su takođe donijele niz mjera da bi povećale snabdijevanje kritičnim mineralima iz savezničkih država, dok su zaoštrile taj segment i u trgovinskom i carinskom sukobu sa Kinom. Međusobna ograničavanja bila su dio carinskog sukoba u kom je američka administracija prijetila izuzetno visokim tarifama za proizvode iz Kine, kao i ograničenjima za izvoz savremenih čipova u tu zemlju, a Peking je, sa druge strane, prijetio prekidom ili drastičnim smanjenjem izvoza kritičnih minerala, koristeći svoj monopolski položaj.

Kina je tako u aprilu faktički zaustavila izvoz kritičnih minerala, a u oktobru najavila i dodatna ograničenja kojim bi potpuno spriječila njihov izvoz u SAD.

Međutim, poslije dužih pregovora Vašingtona i Pekinga, Bijela kuća je saopštila da su dvije strane postigle sporazum koji će «efektivno eliminisati» sva prisutna i predložena izvozna ograničenja kritičnih minerala, a sa druge strane Vašington se obavezao da ne uvodi astronomske carinske tarife. Kako je saopšteno iz Bijele kuće, time će Kina dobiti generalnu licencu za izvoz, “u korist američkih krajnjih korisnika i njihovih snabdijevača širom svijeta”, kao i da to znači «defakto uklanjanje ograničenja koje je Kina uvela 2023. godine”.

Kina je potom, početkom novembra, suspendovala zabranu izvoza nekih kritičnih minerala u SAD, zadržavajući obavezu da izvoznici moraju da dobiju dozvolu vlasti, piše NIN.

Generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije Predrag Mijatović za NIN kaže da su zapadne zemlje počele da obraćaju pažnju na kritične mineralne sirovine nakon pandemije koronavirusa sa ciljem da za sopstvene potrebe obezbijede dovoljne količine u uslovima prekida globalnih lanaca snabdijevanja ili drugih poremećaja većih razmjera.

“Treba naglasiti da kritične mineralne sirovine ne predstavljaju neki stručni, geološki termin, već je on u potpunosti geostrateški. Intenzivno se koristi od 2020. godine. Svaka država formira svoju listu onih sirovina koje smatra kritičnim, a nužnih za nesmetano funkcionisanje privrede. Ono što je u tom procesu uočeno jeste činjenica da je najviše rezervi kritičnih mineralnih sirovina koncentrisano u Kini, pa je to dodatni razlog što se razvijene zapadne ekonomije trude da pokrenu značajniju proizvodnju tih sirovina i tako u što većoj mjeri postanu samoodržive u tom segmentu“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim riječima, SAD, EU, Australija, Kanada i druge zemlje razradile su sistem kontrole i upravljanja kritičnim mineralnim sirovinama, a SAD su najbolje razvile cijeli proces koje su zaokružile u Zakonu o energetici.

Usljed rastućih geopolitičkih tenzija i klimatske krize, kritični minerali su postali strateški resursi i potencijalne tačke sukoba između velikih sila. Primjer koji slikovito ilustruje da je to i zaista tako je podatak da Evropska unija planira da formira centralno tijelo koje će koordinisati kupovinu i stvaranje strateških zaliha kritičnih minerala kako bi se spriječilo da Sjedinjene Američke Države otkupljuju globalno dostupne količine prije zemalja Starog kontinenta.

Izvršni potpredsjednik EU zadužen za industrijsku strategiju Stefan Sežurne nedavno je izjavio za „Fajnenšel tajms“ da Brisel smatra da se našao „uhvaćen u unakrsnoj vatri“ trgovinskog i carinskog rata između SAD i Kine.

Evropa, kao i SAD, u velikoj mjeri zavisi od uvoza kritičnih minerala koji su neophodni brojnim industrijama, poput onih koje se bave proizvodnjom baterija za električne automobile, obnovljivim izvorima energije i elektronikom, ali i vojnom opremom, te predstavljaju osnovu tehnologija nove industrijske ere.

EU planira da uspostavi novo tijelo koje bi koordinisalo zajedničke evropske nabavke tih materijala, stvaralo zalihe za strateške rezerve i podsticalo kompanije da bolje obezbijede i diverzifikuju svoje lance snabdijevanja.

Sežurne ističe da je EU zakasnila u transformaciji lanca snabdijevanja kritičnim mineralima, a da „Amerikanci imaju ministarstvo privrede koje kupuje zalihe kritičnih minerala širom svijeta“.

„Često ih kupuju tik ispred naših očiju“, ističe Sežurne.

Da bi nadoknadila zaostatak, objašnjava Sežurne, EU će nastojati da potpiše ugovore o snabdijevanju sa trećim zemljama. On se požalio da rudari i prerađivači kritičnih minerala ne žele da osnuju proizvodne pogone u Evropi jer su troškovi proizvodnje tamo previsoki, naročito u poređenju sa postrojenjima koja postoje u Kini.

Težnje EU ne iznenađuju jer je praksa pokazala da su kritični minerali postali geopolitičko sredstvo kakva je nafta bila u 20. vijeku.

Da su kritični minerali trenutno u žiži interesovanja mnogih zemalja pokazuje i to što Vašington učestalo potpisuje ugovore sa drugim zemljama o kritičnim mineralima, ali i što su oni bili važan dio carinsko-trgovinskog sukoba SAD i Kine.

Kina, koja ima globalnu dominaciju u proizvodnji rijetkih minerala, uvela je ograničenja njihovog izvoza kao odgovor na Trampove najave uvođenja visokih carina za tu zemlju. SAD su takođe donijele niz mjera da bi povećale snabdijevanje kritičnim mineralima iz savezničkih država, dok su zaoštrile taj segment i u trgovinskom i carinskom sukobu sa Kinom. Međusobna ograničavanja bila su dio carinskog sukoba u kom je američka administracija prijetila izuzetno visokim tarifama za proizvode iz Kine, kao i ograničenjima za izvoz savremenih čipova u tu zemlju, a Peking je, sa druge strane, prijetio prekidom ili drastičnim smanjenjem izvoza kritičnih minerala, koristeći svoj monopolski položaj.

Kina je tako u aprilu faktički zaustavila izvoz kritičnih minerala, a u oktobru najavila i dodatna ograničenja kojim bi potpuno spriječila njihov izvoz u SAD.

Međutim, poslije dužih pregovora Vašingtona i Pekinga, Bijela kuća je saopštila da su dvije strane postigle sporazum koji će «efektivno eliminisati» sva prisutna i predložena izvozna ograničenja kritičnih minerala, a sa druge strane Vašington se obavezao da ne uvodi astronomske carinske tarife. Kako je saopšteno iz Bijele kuće, time će Kina dobiti generalnu licencu za izvoz, “u korist američkih krajnjih korisnika i njihovih snabdijevača širom svijeta”, kao i da to znači «defakto uklanjanje ograničenja koje je Kina uvela 2023. godine”.

Kina je potom, početkom novembra, suspendovala zabranu izvoza nekih kritičnih minerala u SAD, zadržavajući obavezu da izvoznici moraju da dobiju dozvolu vlasti.

Generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije Predrag Mijatović za NIN kaže da su zapadne zemlje počele da obraćaju pažnju na kritične mineralne sirovine nakon pandemije koronavirusa sa ciljem da za sopstvene potrebe obezbijede dovoljne količine u uslovima prekida globalnih lanaca snabdijevanja ili drugih poremećaja većih razmjera.

“Treba naglasiti da kritične mineralne sirovine ne predstavljaju neki stručni, geološki termin, već je on u potpunosti geostrateški. Intenzivno se koristi od 2020. godine. Svaka država formira svoju listu onih sirovina koje smatra kritičnim, a nužnih za nesmetano funkcionisanje privrede. Ono što je u tom procesu uočeno jeste činjenica da je najviše rezervi kritičnih mineralnih sirovina koncentrisano u Kini, pa je to dodatni razlog što se razvijene zapadne ekonomije trude da pokrenu značajniju proizvodnju tih sirovina i tako u što većoj mjeri postanu samoodržive u tom segmentu“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim riječima, SAD, EU, Australija, Kanada i druge zemlje razradile su sistem kontrole i upravljanja kritičnim mineralnim sirovinama, a SAD su najbolje razvile cijeli proces koje su zaokružile u Zakonu o energetici.

U borbi za neophodne resurse velike sile sve češće koriste trgovinske restrikcije, izvozna ograničenja i strateška partnerstva kako bi obezbijedile kontrolu nad lancima snabdijevanja. Upravo je to i razlog zbog čega Međunarodna agencija za energetiku upozorava da nove izvozne kontrole kritičnih minerala dodatno pojačavaju rizik od prekomjerne zavisnosti od malog broja zemalja koje kontrolišu snabdijevanje ovim ključnim sirovinama.

„Kod čak 19 od 20 važnih strateških minerala Kina je vodeći proizvođač, sa prosječnim učešćem na tržištu od 70 odsto. Pored toga, analiza pokazuje da se ova koncentracija posljednjih godina samo još više povećala. Oslanjanje na mali broj dobavljača povećava ranjivost na šokove i poremećaje, bilo zbog ekstremnih vremenskih uslova, tehničkih kvarova ili problema u trgovini“, upozoravaju u toj agenciji.

Da bi odgovorila postojećim globalnim izazovima, EU je preuzela inicijativu, pa je donijela zakon o kritičnim sirovinama koji ima za cilj da promoviše razvoj projekata eksploatacije i prerade na tlu njenih država članica. Taj zakon predviđa konkretne ciljeve do 2030, najmanje 10 odsto domaće proizvodnje, 40 odsto prerade i 25 odsto reciklaže kritičnih sirovina unutar EU, uz ograničenje da najviše 65 odsto bilo koje sirovine može dolaziti iz neke treće zemlje.

Osim što je primarno fokusirana na povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu i reciklažu 17 strateških sirovina, EU od početka 2024. intenzivno radi na postizanju strateških sporazuma sa zemljama van EU koji u središtu imaju kritične sirovine.

Ovi ciljevi naglašavaju potrebu za diverzifikacijom izvora snabdijevanja i potvrđuju značaj partnerstava sa trećim zemljama.

Sredinom godine Evropska komisija je objavila 13 novih projekata sa kritičnim sirovinama koji bi povećali zalihe metala i minerala neophodnih za ostanak konkurentnim u energetskoj tranziciji, odbrani i vazduhoplovstvu.

Među njima, a to je posebno zanimljivo za našu javnost, jeste i „Jadar“, projekat proizvodnje litijuma u zapadnoj Srbiji.

Takva odluka Evropske komisije bila je očekivana jer se „Jadar“ smatra jednim od najperspektivnijih i najbolje istraženih litijumskih projekata u Evropi.

Inače, za razliku od zemalja članica EU koje ubrzano otvaraju rudnike i postrojenja za preradu, u Srbiji je projekat „Jadar“ ušao u fazu „održavanja i čuvanja“ („Care & Maintenance“), što podrazumijeva procjenu troškova i raspoloživih resursa u okviru samog projekta.

Upućeni tvrde da to ne znači njegovo zatvaranje, već pauzu. U narednom periodu fokus će biti da kompanija zadrži zakonska prava nad projektom, da nastavi da ispunjava zakonske obaveze prema lokalnoj zajednici kao odgovoran vlasnik zemljišta u dolini Jadra i kao dobar partner lokalnoj zajednici.

Nadležni u toj kompaniji ističu da Jadar smatraju ležištem izuzetnog kvaliteta i projektom koji bi decenijama mogao da predstavlja jedan od stubova energetske tranzicije Srbije i Evrope.

Treba napomenuti i to da je prošle godine „Rio Tinto“ preuzeo jednog od vodećih proizvođača i prerađivača litijuma u svijetu, američku kompaniju „Arkadijum litijum“. Zanimljivo je da je „Rio Tinto“, inače, ponudio cijenu čak 90 odsto veću nego što je ona bila na berzi u tom trenutku. Nakon te akvizicije, „Rio Tinto“ je postao treći po veličini litijumski koncern u svijetu.

Generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije Predrag Mijatović naglašava da će u narednom periodu nadležni u Srbiji sagledati potrebe zemlje za istraživanjem i eksploatacijom kritičnih mineralnih sirovina, kojima ona raspolaže, a u novoj nacionalnoj strategiji razvoja rudarskog sektora akcenat će biti stavljen upravo na te vrste mineralних sirovina.