Inflacija u eurozoni mogla bi ove i naredne godine biti niža nego što se ranije očekivalo, i dugoročno bi trebalo da ostane oko ciljne stope Evropske centralne banke (ECB) od oko 2 odsto, pokazala je u petak ECB-ova anketa analitičara.

Stopa inflacije se u posljednjih nekoliko godina naglo smanjila, pa se sada kreće oko ciljne vrijednosti od 2 odsto, što je ujedno bio i ključni razlog zbog kojeg je ECB u četvrtak zadržala kamatne stope nepromijenjenim i poručila da neće žuriti s daljim sniženjima. Od juna prošle godine do danas ECB je postepeno smanjivala referentnu kamatnu stopu, sa 4 odsto na sadašnjih 2 odsto.

Inflacija sada u prosjeku iznosi 2 odsto ove godine, ispod 2,2 odsto koliko je prognozirano prije tri mjeseca, a potom bi trebalo da se uspori na 1,8 odsto naredne godine – što je takođe manje od ranijih projekcija od oko 2 odsto.

„Očekivalo se da će američke carine imati mali efekat na smanjenje inflacije u kratkom roku, ali da će efekat biti neutralan 2027. godine, i u dužem periodu“, rekli su stručnjaci iz ECB-a. Pad inflacije ispod 2 odsto vjerovatno će biti samo privremen, a rast cijena potom bi u narednim godinama trebalo da se vrati na ciljanu stopu, i da ostane stabilan dugoročno, do najmanje 2030. godine.

Stabilna inflacija od oko 2 odsto i relativno zdrav ekonomski rast razlog su zašto neki zvaničnici sve više sumnjaju da li uopšte postoji potreba za dodatnim smanjenjem kamatnih stopa – finansijska tržišta procjenjuju da je vjerovatnoća za novo sniženje u trenutnom ciklusu monetarnog ublažavanja oko 50 odsto.

Ekonomski rast bi takođe mogao biti nešto brži od prethodnih očekivanja, pa se tako predviđa ubrzanje na 1,1 odsto ove godine, iznad ranije prognoziranih 0,9 odsto. Iako se očekivalo da će rast ove godine biti usporen zbog velikih trgovinskih tenzija sa SAD-om, prva polovina godine bila je jača nego što se mislilo, što ukazuje na veliku ekonomsku otpornost Evrope.

Očekivanja u pogledu nezaposlenosti ostala su uglavnom nepromijenjena, pa se i dalje predviđa stopa nezaposlenosti od oko 6,3 odsto, koja bi dugoročno mogla blago pasti na 6,2 odsto.

Američke banke Goldman Sachs i J.P. Morgan takođe su snizile svoje prognoze u vezi sa novim smanjenjem kamatnih stopa, navodeći otpornost evropske ekonomije i nadu globalnih tržišta da će uskoro biti postignut carinski sporazum između Evropske unije i SAD-a.

Iz Goldman Sachsa poručuju da više ne očekuju da će ECB dodatno smanjivati kamatne stope ove godine, dok je J.P. Morgan pomjerio svoju prognozu sniženja na oktobar, u odnosu na ranije očekivani septembar, pišu Financije.me.

„Sada smo u fazi čekanja i posmatranja šta će se desiti“, izjavila je predsjednica ECB-a Christine Lagarde na konferenciji za medije u četvrtak, dodajući da je evropska ekonomija trenutno „u dobrom stanju“.

Ishod trgovinskih pregovora između EU i SAD-a i dalje je neizvjestan, ali informacije iz diplomatskih izvora ukazuju na to da je vjerovatno da će sporazum uključivati američku carinsku stopu od 15 odsto na svu evropsku robu. To je više od trenutnih 10 odsto uvedenih u aprilu, ali ipak znatno manje od Trampovih prijetnji od 30 odsto.

S druge strane, Bank of America, Barclay’s, Citigroup, Deutsche Bank i Morgan Stanley ostaju pri svojim prognozama da bi do novog smanjenja kamatne stope moglo doći u septembru.

Tržišta novca pokazuju da trgovci nijesu sigurni da li će ECB ove godine ponovo snižavati kamatne stope, i procjenjuju da postoji oko 30 odsto šanse da stope padnu ispod sadašnjeg nivoa od 2 odsto do kraja decembra.