Industrijska aktivnost u Evropi ponovo je oslabila nakon skromnog rasta zabilježenog prošlog mjeseca, pokazuju najnovije procjene Eurostata objavljene danas.
Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u eurozoni u maju je smanjena 0,2 odsto u odnosu na april, dok je u cijeloj Evropskoj uniji pala 0,1 odsto. U aprilu je proizvodnja bila povećana 0,3 odsto u eurozoni i 0,2 odsto u EU.
Promjena pravca nakon aprilskog rasta ukazuje da kratkoročni oporavak evropske industrije još nije stabilan. Na godišnjem nivou, industrijska proizvodnja u eurozoni bila je 1,2 odsto niža nego u maju 2025. godine, dok je na nivou EU zabilježen pad od 0,3 odsto.
Energija rasla, trajna potrošna roba u padu
Kretanja se, međutim, značajno razlikuju među industrijskim sektorima.
Proizvodnja energije u eurozoni povećana je 2,2 odsto na mjesečnom nivou, a u EU dva odsto. Rast od 0,3 odsto zabilježen je u proizvodnji kapitalnih dobara, odnosno mašina, opreme i drugih proizvoda koji se koriste za dalju proizvodnju.
Istovremeno je proizvodnja trajnih potrošnih dobara u eurozoni smanjena 1,1 odsto, a u EU 0,4 odsto. Pad je zabilježen i kod intermedijarnih proizvoda, dok je proizvodnja netrajnih potrošnih dobara porasla 0,8 odsto u eurozoni i 0,6 odsto u EU.
Godišnji podaci pokazuju znatno izraženiju slabost industrija okrenutih krajnjoj potrošnji. Proizvodnja netrajnih potrošnih dobara u eurozoni bila je čak 10,7 odsto manja nego u maju prošle godine, a u EU 8,1 odsto. Proizvodnja trajnih potrošnih dobara pala je tri odsto u eurozoni i 1,7 odsto u EU.
Nasuprot tome, proizvodnja kapitalnih dobara na godišnjem nivou povećana je 2,6 odsto u eurozoni i tri odsto u EU. Rast je zabilježen i kod energije i intermedijarnih proizvoda, što pokazuje da pad industrijske aktivnosti nije ravnomjerno raspoređen, već je najvećim dijelom koncentrisan u segmentima povezanim sa potrošačkom tražnjom.
Najveći mjesečni pad u Irskoj, najveći rast u Luksemburgu
Među članicama za koje su bili dostupni podaci, najveći mjesečni pad industrijske proizvodnje zabilježen je u Irskoj, gdje je proizvodnja smanjena 5,2 odsto. Slijede Malta sa padom od 3,7 odsto i Litvanija sa tri odsto.
Najveći rast zabilježili su Luksemburg, 2,7 odsto, Mađarska, 2,3 odsto, i Poljska, dva odsto.
Među najvećim evropskim ekonomijama, industrijska proizvodnja u Njemačkoj porasla je 0,8 odsto u odnosu na april, a u Španiji 1,2 odsto. Francuska je zabilježila pad od 0,1 odsto, dok je proizvodnja u Italiji smanjena 0,3 odsto. U Hrvatskoj je zabilježen pad od dva odsto, dok je industrijska proizvodnja u Sloveniji povećana 0,8 odsto.
Na godišnjem nivou najsnažniji pad ponovo je registrovan u Irskoj i to čak 19,7 odsto. Slijede Bugarska sa padom od 4,7 odsto i Estonija sa tri odsto. Najveći godišnji rast ostvarile su Danska i Švedska, po 6,5 odsto, zatim Letonija sa 6,2 odsto i Mađarska sa 5,4 odsto.
Eurostatov indeks industrijske proizvodnje prati promjene u fizičkom obimu proizvodnje u industriji, bez građevinarstva. Mjesečni podaci prilagođeni su kalendarskim i sezonskim uticajima, kako bi poređenje između uzastopnih perioda bilo pouzdanije.
Izvor: Bankar
