Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) zatražila je saglasnost Vlade za dugoročno kreditno zaduženje do 64,22 miliona eura radi finansiranja deset projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, dok je Ministarstvo finansija ocijenilo da je riječ o razvojnim i zelenim investicijama koje, prema dostavljenim projekcijama, imaju karakter kreditno samoodrživih projekata. Istovremeno je upozorilo na potrebu pažljivijeg upravljanja finansijskim rizicima i likvidnošću kompanije.
Prema informaciji pripremljenoj povodom zahtjeva EPCG, kredit bi bio namijenjen realizaciji portfelja od deset projekata ukupne instalisane snage 95,87 MW, sa projektovanom godišnjom proizvodnjom od 124.518 MWh.
Portfelj obuhvata projekte Solari 5000+, SE Željezara, SE Brana Vrtac, SE Brana Slano, SE Brana Krupac, SE Kapino Polje L1, SE Kapino Polje L2, SE Kapino Polje B1, SE Kapino Polje B2 i Krupac 47 – I faza.
EPCG u dokumentaciji navodi da kreditno zaduženje ne podrazumijeva državnu garanciju niti budžetsko pokriće, već da će se obaveze servisirati iz novčanih tokova koje će generisati sami projekti i iz redovnog poslovanja kompanije.
Kompanija je do sada u realizaciju ovih projekata uložila oko 18,9 miliona eura sopstvenih sredstava. Odobravanje kredita, kako se navodi, omogućilo bi povrat dijela ranije angažovanog novca i poboljšanje likvidnosti EPCG.
Posebno je istaknuto da projekat Solari 5000+ omogućava prefakturisanje približno 90 odsto investicione vrijednosti krajnjim korisnicima, čime se smanjuje efektivna kreditna izloženost kompanije.
Povrat investicije za 3,29 godina
Prema finansijskim projekcijama, portfelj projekata trebalo bi da u prvoj punoj godini rada ostvari godišnji prihod od oko 20,7 miliona eura i EBITDA od približno 20 miliona eura.
Interna stopa prinosa procijenjena je na 30,44 odsto, neto sadašnja vrijednost na oko 196,2 miliona eura, dok očekivani period povrata investicije iznosi 3,29 godina.
Pokazatelji servisiranja duga, DSCR od 2,21 i LLCR od 2,47, prema dostavljenoj dokumentaciji ukazuju na sposobnost urednog izmirivanja kreditnih obaveza.
Nezavisnom stručnom analizom rizika zaključeno je da kredit predstavlja finansiranje razvojnih investicija koje generišu nove novčane tokove i da ne predstavlja značajan finansijski, likvidnosni ni projektni rizik za EPCG, pod uslovom da planirani projekti budu realizovani.
Oporavak poslovanja u prvom kvartalu
EPCG je uz zahtjev dostavila i dopunjene finansijske podatke na dan 31. marta 2026. godine.
Prema tim podacima, kompanija je u prvom kvartalu ostvarila pozitivan neto rezultat od približno 38,5 miliona eura, dok je EBITDA iznosila oko 45,8 miliona eura. Zabilježeni su i rast kapitala i ukupne aktive, kao i poboljšanje pokazatelja likvidnosti.
Projekcije poslovanja za period od 2026. do 2030. godine predviđaju kontinuirani rast prihoda, EBITDA, neto dobiti i gotovine.
EPCG je navela da rezultati iz 2025. godine nijesu reprezentativni za procjenu kreditne sposobnosti kompanije, jer su bili opterećeni dugotrajnim remontom Termoelektrane Pljevlja i izrazito nepovoljnim hidrološkim prilikama. Podaci iz prvog kvartala 2026. godine, prema ocjeni kompanije, ukazuju na oporavak poslovanja.
Ministarstvo finansija upozorava na gubitak i likvidnost
Ministarstvo finansija je konstatovalo da je riječ o razvojnim i zelenim investicijama koje su, prema dostavljenim projekcijama, zasnovane na novčanim tokovima koje bi trebalo da generišu sami projekti.
Istovremeno je upozorilo da je EPCG u 2025. godini poslovala sa značajnim gubitkom i pogoršanim pokazateljima likvidnosti, zbog čega su evidentirani povećani finansijski i fiskalni rizici.
Ministarstvo je ukazalo na potrebu unapređenja upravljanja finansijskim rizicima, planiranja investicija i upravljanja likvidnošću, imajući u vidu planirani investicioni ciklus i mogućnost dodatnog zaduživanja.
U konačnom mišljenju, uzimajući u obzir dopunjene podatke za prvi kvartal 2026. godine i značaj investicija za energetsku tranziciju, Ministarstvo finansija zaključilo je da Vlada može razmotriti davanje saglasnosti na kreditno zaduženje.
Ministarstvo energetike i rudarstva ocijenilo je da realizacija ovog portfelja ima strateški značaj za Crnu Goru, jer bi trebalo da doprinese povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, smanjenju uvozne zavisnosti i jačanju energetske sigurnosti.
Zbog toga je predloženo da Vlada razmotri davanje saglasnosti EPCG za dugoročno zaduženje do 64,22 miliona eura, uz uvažavanje preporuka Ministarstva finansija koje se odnose na praćenje likvidnosti, upravljanje rizicima i realizaciju investicionog ciklusa kompanije.
(Bankar)
