Avio-kompanije na dugim linijama mogle bi se suočiti sa milijardama dolara dodatnih troškova zbog očekivanog manjka ugljeničnih kredita, koji su im potrebni za kompenzaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Prema istraživanju MSCI Carbon Marketsa, cijena ugljeničnih kredita mogla bi do 2035. godine porasti gotovo osam puta, na 100 dolara po toni, jer bi potražnja avio-kompanija mogla nadmašiti dostupnu ponudu.
Takav rast cijena mogao bi industriji stvoriti račun od čak 127 milijardi dolara tokom trajanja međunarodnog programa za smanjenje emisija u avio-saobraćaju. Riječ je o programu Corsia, odnosno Carbon Offsetting and Reduction Scheme for International Aviation, koji obavezuje prevoznike da kupuju ugljenične kredite kako bi kompenzovali dio emisija na međunarodnim letovima.
Najveći trošak mogao bi imati Emirates, kojem MSCI procjenjuje potencijalni račun od osam milijardi dolara tokom trajanja programa. To je oko petine operativnih prihoda kompanije iz 2025. godine.
Rizik rasta cijena ugljeničnih kredita dolazi u trenutku kada se avio-industrija već suočava sa neizvjesnošću oko cijena karata, troškova goriva i snabdijevanja. Rat između SAD-a i Irana povećao je volatilnost cijena avionskog goriva, a menadžeri avio-kompanija već dugo upozoravaju da se veći ekološki troškovi na kraju mogu preliti na putnike.
Corsia je osmišljena kako bi avio-sektoru pomogla da ostvari ugljenično neutralan rast. Program obavezuje avio-kompanije iz najmanje 130 zemalja, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo, da kupuju ugljenične kredite kada emisije na međunarodnim rutama premaše 85 odsto nivoa iz 2019. godine.
Ugljenični krediti obično su povezani sa projektima koji smanjuju ili uklanjaju emisije gasova sa efektom staklene bašte, na primjer zaštitom šuma, obnovom prirodnih područja ili drugim klimatskim projektima. Međutim, problem je u tome što nema dovoljno projekata koji ispunjavaju uslove programa, pa bi ograničena ponuda mogla snažno podići cijene.
„Avio-kompanije su istorijski pretpostavljale da su ti krediti kao bilo koji drugi ulazni trošak: likvidni, stabilnih cijena i dostupni kada su vam potrebni“, rekao je Ben Rattenbury iz Sylvere. „Situacija sa Corsijom je suprotna.“
Prema MSCI-ju, Qatar Airways bi u scenariju visoke potražnje i ograničene ponude mogao platiti šest milijardi dolara, a United Airlines pet milijardi dolara tokom trajanja programa. To bi za Qatar predstavljalo 26 odsto prihoda iz 2025. godine, a za United osam odsto.
Emirates ima najveću očekivanu potražnju za kreditima zbog poslovnog modela oslonjenog na duge međunarodne letove preko Dubaija. Među kompanijama sa najvećom izloženošću su i Turkish Airlines, Singapore Airlines, British Airways, Korean Air, Cathay Pacific i American Airlines.
U blažem scenariju, u kojem ponuda kredita raste više od očekivanja, a potražnja slabi, Emirates bi do 2035. mogao imati trošak od oko dvije milijarde dolara, dok bi troškovi Qatara i Uniteda pali na oko milijardu dolara.
Avio-kompanije mogle bi se suočiti i sa dodatnim ugljeničnim troškovima ako Evropska unija uvede nove naknade za letove koji polaze iz Unije.
IAG, vlasnik British Airwaysa i Iberije, naveo je da se MSCI-jeva procjena prema kojoj bi u prvoj fazi Corsije trebalo da kompenzuje 6,7 miliona tona emisija ugljeničnih gasova podudara sa njegovim internim modelima. Prva faza programa pokriva emisije od 2024. do 2026. godine, a kompanije imaju rok do 2028. da kupe kredite za taj period.
Primjena programa među američkim prevoznicima ostaje neizvjesna zbog politike administracije Donalda Trampa, koja je već zaustavila globalne napore za uvođenje poreza na emisije u brodarstvu. Ipak, neke kompanije, uključujući United, signalizirale su da će dobrovoljno poštovati pravila. Kina bi programu trebalo da se pridruži naredne godine.
Avio-kompanije pokušavaju da smanje buduće obaveze i kroz kupovinu održivog avionskog goriva, koje se može koristiti za smanjenje potrebe za kompenzacijama. Singapore Airlines je, na primjer, već istakao kupovinu takvog goriva kao dio svoje strategije.
Za industriju je ključan problem to što dekarbonizacija avio-saobraćaja ostaje tehnološki i finansijski teška. Dugolinijski letovi teško se mogu brzo elektrifikovati, održivo avionsko gorivo još je skupo i ograničeno dostupno, a ugljenični krediti zavise od tržišta na kojem bi potražnja uskoro mogla snažno premašiti ponudu.
Ako se MSCI-jeve procjene ostvare, klimatski trošak letenja mogao bi postati jedan od važnijih faktora u formiranju cijena avionskih karata u narednoj deceniji.
(Financije.hr)
