Crnogorski bankarski sektor demonstrirao je istorijsku otpornost i snažan rast u protekloj godini, oživljavajući optimizam u pogledu finansijske stabilnosti države. Prema Izvještaju o stabilnosti finansijskog sektora za 2025. godinu Centralne banke Crne Gore (CBCG), aktiva 11 poslovnih banaka koje posluju na domaćem tržištu premašila je 8,6 milijardi eura, čime banke sada kontrolišu čak 92,4 odsto ukupne aktive cjelokupnog finansijskog sektora.
Da je zavisnost domaće ekonomije od bankarskih kanala velika, najbolje ilustruje podatak da je ukupna aktiva banaka dostigla nivo od 104,8 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Uprkos tolikom obimu, tržište karakteriše umjerena i zdrava koncentracija, čime se izbjegava opasnost od monopola.
Kreditni bum i istorijski pik depozita
Građani i privreda pokazali su ogromno povjerenje u sistem. Ukupni depoziti ostvarili su godišnji rast od četiri odsto, uvećavši se za 233,6 miliona eura. U oktobru je zabilježen apsolutni istorijski rekord, kada su depoziti dostigli 6,1 milijardi eura. Posebno ohrabruje struktura ovog rasta – učešće nerezidenata (stranaca) u ukupnim depozitima palo je na 19,1 odsto. Ekonomski analitičari ovo ocjenjuju kao izuzetno pozitivan signal, jer smanjeno oslanjanje na strani novac direktno štiti crnogorske banke od potencijalnih naglih odliva kapitala usljed globalnih previranja.
Sa druge strane, banke su snažno podržale potrošnju i investicije. Ukupni krediti su porasli za 14,2 odsto i iznose 5,3 milijarde eura, pri čemu je samo tokom posmatrane godine u crnogorsku ekonomiju „upumpano“ rekordnih 2,2 milijarde eura kroz novoodobrene kredite.
„Armirani“ bilansi: Likvidnost i kapital znatno iznad zakonskih minimuma
Ako je suditi po pokazateljima sigurnosti, novac građana nikada nije bio bezbjedniji. Koeficijent adekvatnosti ukupnog kapitala iznosi visokih 20,3 odsto, što je drastično iznad zakonskog minimuma koji propisuje CBCG (16,48%). Ovaj „kapitalni jastuk“ garantuje da banke mogu apsorbovati eventualne šokove na tržištu bez ugrožavanja depozita građana.
Takođe, nivo likvidnosti je fascinantan. Pokazatelj pokrivenosti likvidnom aktivom (LCR) iznosi 261,5 odsto, što u praksi znači da bi banke bez ikakvog stresa mogle da isplate nagla i masovna povlačenja novca.
Pokazatelj stabilnosti ističe se kvalitet kreditnog portfolija. Stroža kreditna politika i čišćenje bilansa iz prethodnih godina doveli su do toga da su loši (NPL) krediti pali na mizernih 2,7 odsto.
Gdje banke ulažu viškove i koliko duguje država?
Značajne viškove likvidnosti banke su dominantno usmjeravale u sigurne hartije od vrijednosti, čiji je portfolio dostigao istorijski maksimum od 1,4 milijarde eura. Oprez u poslovanju ogleda se u tome što je veći dio ovog novca (805,8 miliona eura) plasiran u visokokvalitetne inostrane obveznice, dok izloženost prema domaćim državnim hartijama iznosi 656,3 miliona eura.
Ukupna izloženost bankarskog sektora prema državi (kada se saberu krediti i državne obveznice) iznosi 10,3 odsto njihove ukupne aktive. Ovaj nivo smatra se stabilnim i diverzifikovanim, te ne predstavlja rizik po banke u slučaju fiskalnih pritisaka na državni trezor.
Prepoznajući ciklične rizike, a naročito brz rast gotovinskih i stambenih kredita, Centralna banka nije sjedjela skrštenih ruku. Regulator je preventivno djelovao podizanjem zahtjeva za kombinovani kapitalni bafer na 6,16 odsto, čime su banke natjerane da izdvoje dodatnih 263,4 miliona eura kapitala kao osiguranje.
Nakon redovne godišnje kontrole, CBCG je izdvojila „veliku šestorku“ – šest banaka koje su prepoznate kao ostale sistemski važne kreditne institucije (OSV). Zbog njihovog presudnog značaja za ekonomiju i opasnosti od „domino efekta“ u slučaju krize, za ove banke je propisana dodatna, najoštrija stopa zaštitnog bafera od 2,00 odsto.
Na listi sistemski najvažnijih igrača na finansijskom tržištu Crne Gore zvanično se nalaze: Crnogorska komercijalna banka (CKB), NLB Banka, Hipotekarna banka, ERSTE Bank, Adriatic Bank i Prva banka Crne Gore.
Bankar.me
