Razvoj sukoba na Bliskom istoku dominantno oblikuje globalne ekonomske izglede jer izaziva energetske potrese koji pokreću inflatorne pritiske i imaće negativan uticaj na ekonomski rast, prognozira Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u danas objavljenim Ekonomskim perspektivama.
U izvještaju su razrađena dva scenarija – vremenski ograničeni poremećaji, po kojem bi vraćanje proizvodnje i trgovine energentima u ekonomijama Persijskog zaliva na nivo od prije konflikta počelo sredinom ove godine, i scenario produženih poremećaja koji podrazumijeva da problemi potraju do 2027.
„Globalna ekonomija ušla je u 2026. robusna, ali su se izgledi osjetno pokvarili sa početkom sukoba na Bliskom istoku… Što duže budu trajali poremećaji, ekonomska i socijalna cijena će biti veća“, rekao je generalni sekretar OECD-a Matijas Korman.
Korman je rekao da svaka fiskalna podrška koju zemlje pružaju kao odgovor na potrese mora da bude dobro targetirana i privremena kako bi se izbjeglo dalje povećanje javnog duga i očuvale inicijative za štednju energije.
„Šire gledano, zemlje treba da postave osnove za snažniji rast i produktivnost poboljšanjem poslovnog okruženja, unapređenjem vještina i korišćenjem prednosti vještačke inteligencije i drugih transformativnih tehnologija“, rekao je Korman na predstavljanju izvještaja.
OECD, u slučaju ograničenog trajanja poremećaja u ekonomiji, globalni ekonomski rast u tekućoj godini prognozira na 2,8 odsto, nakon 3,4 odsto prošle godine. Sljedeće godine bi rast ubrzao na 3,1 odsto.
Prema tom scenariju, SAD će ove godine imati rast od dva odsto i 1,8 odsto sljedeće godine, zona eura 0,8 odsto ove i 1,2 odsto iduće godine, a Kina 4,5 odsto u 2026. i 4,3 odsto u 2027.
Ako poremećaji potraju, globalni rast usporiće na 2,1 odsto ove i 1,8 odsto sljedeće godine, pri čemu će posljedice energetskih i šokova sa cijenama hrane trpjeti mnoge zemlje, posebno u Aziji i Evropi, kao i ekonomije u razvoju.
Rast u zemljama OECD-a projektuje se na 0,9 odsto ove godine i 0,5 odsto sljedeće po scenariju produženih poremećaja zbog sukoba na Bliskom istoku, odnosno 1,5 odsto ove i 1,7 odsto naredne godine ako poremećaji kraće traju, navodi se u izvještaju.
Vodeći ekonomista OECD-a Stefano Skarpeta rekao je da vlade imaju niz kratkoročnih opcija za ublažavanje efekata krize u snabdijevanju energijom, posebno na najugroženija domaćinstva i male firme.
„Ali kriza ukazuje i da je potreba da se naše ekonomije odreknu zavisnosti od uvoza fosilnog goriva sve hitnija“, rekao je Skarpeta.
(Izvor: Biznis.rs)
