Evropa želi da smanji zavisnost od američkih platnih divova Vise i Mastercarda, ali novi sistem izazvao je podjele između Evropske centralne banke (ECB) i finansijskih kompanija koje žele da zaštite svoje prihode, reklo je nekoliko upućenih izvora.
Procvat bezgotovinskih plaćanja u postpandemijskom periodu povećao je zavisnost eurozone od američkih kompanija koje obrađuju gotovo dvije trećine plaćanja karticama u području primjene zajedničke valute. Kompanije poput PayPala i Applea takođe su proširile svoje poslovanje.
Evropski zvaničnici proglasili su suverenitet u plaćanjima strateškim prioritetom, budući da fragmentirani globalni poredak donosi rizik od instrumentalizacije pristupa platnim sistemima, a novi oblici novca dovode u pitanje ulogu eura.
ECB želi da do 2029. uvede digitalni euro i preuzme ulogu garanta online „novčanika“, a projekat bi sprovodile privatne kompanije, uključujući banke.
Zajmodavci, ipak, strahuju da će digitalni euro podstaći klijente da dio novca prebace u digitalni „novčanik“, pa istražuju sopstvena rješenja.
Evropski konzorcijum koji do kraja ove godine planira da pokrene kriptovalutu vezanu za euro objavio je prošle sedmice da sada broji ukupno 37 finansijskih institucija, uključujući italijanske banke UniCredit i Intesa Sanpaolo i austrijski Raiffeisen Bank International.
„Akteri u javnom i privatnom sektoru kreću se u istom strateškom pravcu, ali sa loše usklađenim podsticajima i rokovima“, smatra Paolo Gusmerini, direktor digitalnog bankarstva u konsultantskoj kompaniji PwC.
Paralelni sistemi
ECB planira da besplatno obezbijedi infrastrukturu za podršku digitalnim plaćanjima u eurima i ograniči naknade koje trgovci plaćaju za njihovo prihvatanje.
Plaćanja karticama u eurozoni dostižu vrijednost od oko 3,4 biliona eura godišnje, pa bi ograničenje moglo da smanji godišnji prihod privatnog sistema plaćanja između osam i devet milijardi eura godišnje, izračunao je Reuters na osnovu podataka ECB-a.
Trgovci troše oko 3,75 milijardi eura godišnje samo na naknade za prihvatanje plaćanja debitnim karticama. Otprilike polovina iznosa ide kartičnim mrežama izvan EU, a druga polovina bankama, pokazuju podaci ECB-a.
Kako bi se ograničio uticaj na širi finansijski sektor, propisi o digitalnom euru trebalo bi, kako se trenutno očekuje, da ograniče iznos u digitalnom „novčaniku“ na maksimalno 3.000 eura.
Time bi se ostavio prostor evropskim bankama, kompanijama za plaćanja i tehnološkim startapovima da paralelno uspostave sopstvene sisteme.
Insajderi u sektoru i zvaničnici upozoravaju, međutim, da više paralelnih sistema nosi veći rizik od sajber napada i tehničkih kvarova.
Akademik i bivši visoki zvaničnik ECB-a Ulrich Bindseil nedavno je izjavio da nametanje limita predstavlja „ozbiljan poraz“.
„Očekivali bismo da novac komercijalnih banaka bude podređen novcu centralne banke, a ne obrnuto“, rekao je Bindseil.
(Izvor: Financije.hr)
