Svjetska tržišta su pala, a zbog krize na Bliskom istoku snažno su porasle cijene nafte, što bi moglo izazvati rast inflacije i naštetiti ekonomijama.
Na Wall Streetu je Dow Jones indeks prošle sedmice pao 2 odsto, na 46.558 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 1,6 odsto, na 6.632 boda, a Nasdaq 1,3 odsto, na 22.105 bodova.
Investitori nijesu skloni rizičnijim investicijama jer su cijene nafte u posljednje dvije sedmice, otkako su počeli napadi SAD-a i Izraela na Iran, porasle više od 35 odsto.
Iako predsjednik SAD-a Donald Trump već danima poručuje da su SAD i Izrael pobijedili u ratu protiv Irana, kriza na Bliskom istoku ne jenjava.
Iran ne dozvoljava prolaz tankera
Iran i dalje raketira Izrael i susjedne zemlje i ne dozvoljava prolaz tankera kroz Hormuški moreuz, što je uzdrmalo tržište nafte, pa se cijena barela na londonskom tržištu probila iznad psihološki važne granice od 100 dolara.
I to uprkos tome što je Međunarodna agencija za energiju (IEA) objavila da će 32 države članice osloboditi rekordnih 400 miliona barela nafte iz svojih rezervi kako bi se spustile cijene. Ta organizacija je ocijenila da je ovo najveći poremećaj u snabdijevanju naftom u istoriji.
Kriza neće tako brzo završiti
„Tržište je shvatilo da kriza na Bliskom istoku neće završiti tako brzo kako su se investitori nadali. Zato je prevladalo geslo ‘prvo prodaj akcije, pa onda postavljaj pitanja’“, objašnjava Ryan Detrick, strateg u kompaniji Carson Group.
Investitori se najviše plaše da će snažan rast cijena nafte izazvati rast inflacije, što bi centralne banke primoralo na povećanje kamatnih stopa. A to bi negativno uticalo na rast ekonomije.
I na evropskim berzama su prošle sedmice cijene akcija pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,2 odsto, na 10.261 bod, dok je frankfurtski DAX skliznuo 0,6 odsto, na 23.447 bodova, a pariški CAC 1 odsto, na 7.911 bodova.
Izvor: Seebiz.eu
