Banke su u 2025. godini ostvarile 991 milion eura dobiti prije oporezivanja, što je 17,4 odsto manje nego godinu ranije, saopštila je Banka Slovenije.
Pad dobiti uglavnom je posljedica približno deset odsto nižih prihoda od kamata, dok su nekamatni prihodi tokom prošle godine porasli. Istovremeno je nastavljen rast i kreditne i depozitne aktivnosti.
Neto prihod od kamata pao je za 10,1 odsto, sa 1,41 milijarde eura u 2024. godini. Prihodi od kamata smanjeni su za 13,5 odsto, na nešto manje od 1,84 milijarde eura, dok su rashodi za kamate pali za 23,1 odsto, na 428 miliona eura, pokazuju mjesečni podaci o poslovanju banaka za decembar.
S druge strane, nekamatni prihodi bili su za 8,1 odsto veći nego 2024. godine i iznosili su 778 miliona eura. U okviru toga, neto prihodi od provizija porasli su za 6,1 odsto, na 445 miliona eura.
Ukupni bruto prihod banaka bio je za 4,4 odsto manji nego godinu ranije i iznosio je nešto manje od 2,19 milijardi eura.
Operativni troškovi istovremeno su porasli za 1,7 odsto, na 1,03 milijarde eura, pa je neto prihod bio za 9,2 odsto niži nego prethodne godine i iznosio je 1,15 milijardi eura.
Neto umanjenja vrijednosti i rezervacije bili su čak 130 odsto veći nego 2024. godine i dostigli su 162 miliona eura. Banka Slovenije navela je da su rezervacije blago porasle krajem godine, ali i dalje ostaju na niskom nivou u odnosu na ostvarene prihode.
Dobit prije oporezivanja, u iznosu od 991 milion eura, bila je za 17,4 odsto niža nego 2024. godine, kada je drugu godinu zaredom premašila milijardu eura i iznosila 1,20 milijardi eura. Nakon oporezivanja, dobit od 882 miliona eura bila je za 17,9 odsto manja nego godinu ranije.
Prema podacima Banke Slovenije, povrat na kapital iznosio je 14,4 odsto, što je za 4,5 procentnih poena manje nego 2024. godine, ali i dalje iznad dugoročnog prosjeka.
Tokom prošle godine nastavljen je rast i kredita i depozita. Krediti nebankarskom sektoru na kraju godine iznosili su 30,84 milijarde eura, što je 8,6 odsto više nego krajem 2024.
Krediti stanovništvu — i stambeni i potrošački — rasli su brže od kredita privredi. Krediti kompanijama porasli su za 4,3 odsto i dostigli 10,19 milijardi eura. Ukupni krediti stanovništvu povećani su za 7,9 odsto, na 14,37 milijardi eura, pri čemu su stambeni krediti porasli za 8,8 odsto, na 9,22 milijarde eura, a potrošački za 9,8 odsto, na 3,47 milijardi eura.
Prosječna kamatna stopa na stambene kredite u slovenačkim bankama iznosila je 3,2 odsto, što je za 0,4 procentna poena manje od prosjeka eurozone. Prosječna kamatna stopa na potrošačke kredite bila je 5,3 odsto, odnosno 1,1 procentni poen niža od prosjeka eurozone.
Slovenačke banke bile su nešto povoljnije i kod kredita kompanijama do milion eura, sa prosječnom kamatnom stopom od 3,6 odsto, u odnosu na prosjek eurozone od 3,7 odsto. Kod kredita većih od milion eura bile su skuplje za 0,5 procentnih poena, uz kamatnu stopu od 3,9 odsto.
Depoziti nebankarskog sektora prošle godine porasli su za 6,9 odsto, na 44,51 milijardu eura, uključujući depozite stanovništva koji su povećani za 6,8 odsto, na 29,17 milijardi eura.
U segmentu depozita slovenačke banke nudile su znatno niže kamatne stope od prosjeka eurozone. Za kratkoročne depozite do jedne godine prosječna kamata iznosila je 0,7 odsto, odnosno 1,1 procentni poen manje od prosjeka eurozone. Ista kamatna stopa od 0,7 odsto važila je i za depozite duže od jedne godine, što je za 0,7 procentnih poena niže od prosjeka eurozone.
Ukupna aktiva bankarskog sistema prošle godine porasla je za 6,3 odsto i dostigla gotovo 57,66 milijardi eura, prenosi Seebiz.eu.
