Digitalne valute centralnih banaka odavno su izašle iz okvira teorijskih rasprava, a u Evropskoj uniji razgovor je sada usmjeren na rokove, upravljanje i sprovođenje. Kako Central Bank Digital Currency (CBDC) dobija na globalnoj popularnosti, evropski pristup se kristalisao oko niza prekretnica koje 2026. čine odlučujućom godinom i za maloprodajne i za veleprodajne digitalne opcije.
Jedan od najsloženijih i najkontroverznijih projekata Evropske centralne banke suočava se s ključnim testom u prvoj polovini 2026. godine, kada se očekuje da Evropski parlament glasa o digitalnom euru. Plan je premostio ključnu prepreku krajem decembra, kada je Evropsko vijeće podržalo plan ESB-a o pokretanju elektronskog ekvivalenta gotovine – digitalne valute koja funkcioniše u prodavnicama, na internetu i u peer-to-peer transakcijama.
Države članice podržale su prijedlog koji bi evropskim centralnim bankarima dao veću kontrolu nad elektronskim maloprodajnim plaćanjima, koja se trenutno u velikoj mjeri oslanjaju na američke kompanije. Ipak, nije jasno hoće li projekat dobiti podršku većine od 720 poslanika u Evropskom parlamentu.
Eurosistem je izradio nacrt pravilnika o digitalnom euru, odabrao potencijalne pružaoce infrastrukture te testirao funkcionalnosti i onlajn i oflajn. Naglašava se da je digitalni euro namijenjen dopuni gotovine, čuvajući pristup javnom novcu u vremenu promijenjenih platnih navika.
Prvi digitalni euri planirani za 2029. godinu
Evropska centralna banka namjerava da izda prve digitalne eure 2029. godine, nakon pilot-projekta 2027. godine. Trenutna pravila joj dozvoljavaju samo cirkulaciju fizičke gotovine, što znači da se zakonodavci prvo moraju dogovoriti o novom zakonodavnom okviru.
Glavni argument centralne banke za digitalni euro jeste sloboda i suverenitet. U digitalnom dobu, u kojem bezgotovinska plaćanja postaju sve rasprostranjenija, velike djelove evropskih kartičnih i onlajn plaćanja kontrolišu američke kompanije poput Vise, Mastercarda i PayPala.
Parlamentarna neizvjesnost
Vijeće EU podržalo je pregovarački stav kojim se podržavaju i onlajn i oflajn verzije digitalnog eura, što predstavlja odstupanje od ranijih prijedloga koji su se uže fokusirali na oflajn upotrebu.
Stav Vijeća odražava zabrinutost zbog otpornosti, privatnosti i kontinuiteta plaćanja, a istovremeno priznaje realnost digitalne trgovine. Istovremeno, otpor u Evropskom parlamentu i dalje postoji. Grupe lijevog centra i liberali u Evropskom parlamentu podržavaju plan, ali im nedostaje više od 40 glasova za apsolutnu većinu. Krajnja desnica mu se otvoreno protivi. Odlučujući glasovi vjerovatno će doći od desnocentrističke Evropske narodne partije i Evropskih konzervativaca i reformista, gdje su mišljenja podijeljena.
„Dobijanje većine glasova biće teško“, rekao je za Financial Times njemački poslanik u Evropskom parlamentu (EPP) Markus Ferber, koji je skeptičan prema planovima ESB-a, dodajući da se „stavovi u velikoj mjeri razlikuju“.
Fernando Navarrete, poslanik u Evropskom parlamentu iz Španije, kojeg je Parlament imenovao za procjenu digitalnog eura, zalagao se za ograničenu verziju. Predložio je da se u početku projekat svede na oflajn korišćenje za plaćanja od jedne osobe drugoj.
Ferber je podržao to stanovište, tvrdeći da su oflajn plaćanja jedina oblast u kojoj postojeća rješenja privatnog sektora imaju „stvarne nedostatke“ – poput dostupnosti digitalnih plaćanja kada nema struje ili interneta. „Digitalni euro ima smisla samo ako nudi jasnu i razumljivu dodatnu vrijednost za građane i preduzeća“, rekao je Ferber, dodajući da „ne smije postati projekat političkog prestiža“.
U istraživanju koje su naručile bankarske lobističke grupe, revizorska kuća PwC prošlog ljeta procijenila je da bi ukupni troškovi projekta za banke eurozone mogli dostići 18 milijardi eura. ESB tvrdi da bi ta cifra vjerovatno bila bliža šest milijardi eura.
Krajnje desni političari protive se projektu iz različitih razloga. Njemačka stranka Alternativa za Njemačku (AfD) upozorila je da bi to moglo dovesti do „postepenog potiskivanja gotovine“, za koju tvrde da je jedini način plaćanja koji garantuje anonimnost.
Luděk Niedermayer, češki poslanik u Evropskom parlamentu i član EPP-a, rekao je da je digitalni euro „strateški, ekonomski i politički važan“ i da mu je prioritet da se uvede „što je prije moguće“ nakon „neophodnog tehnološkog testiranja i potencijalnih pilot-faza“.
Niedermayer je rekao da je zadovoljan što su na snazi „dovoljne zaštitne mjere za one koji su zabrinuti zbog uloge kovanica i novčanica“. Podrška unutar EPP-a mogla bi se „značajno razlikovati“ na plenarnom glasanju, priznao je, ali je naglasio da je prerano za nagađanja o ukupnom ishodu.
U objavi na Instagramu, krajnje desničarski Patrioti za Evropu u Evropskom parlamentu tvrdili su da bi ESB mogao koristiti digitalni euro kako bi spriječio građane da kupuju određenu robu ili usluge, navodeći da bi se to moglo koristiti kao alat za „cenzuru“. Grupa je dodala: „Ako želite da kupite nešto za što ‘oni’ misle da ne biste trebalo, to vam neće dozvoliti.“
ESB insistira da neće moći ni da prati ni da kontroliše pojedinačna plaćanja. U znak potvrde rokova koji se približavaju, PYMNTS je izvijestio da bi ključno parlamentarno glasanje o digitalnom euru moglo biti održano u prvoj polovini 2026. godine, uz upozorenje zvaničnika da bi ishod mogao biti tijesan. Te rasprave mogu biti nestabilne u smislu političkog konsenzusa, ali nijesu zaustavile institucionalne pripreme.
Godina 2026. je prekretnica
Značaj 2026. godine više puta se naglašava u zvaničnoj dokumentaciji. U završnom izvještaju ESB-a navodi se da spremnost za potencijalno izdavanje digitalnog eura zavisi od toga hoće li zakonodavci EU usvojiti osnovnu uredbu tokom 2026. godine. Pravni okvir odrediće kako će se projekat razvijati nakon pripremne faze.
Istovremeno, veleprodajne inicijative poput Projekta Pontes trebalo bi da postanu operativne u istom periodu. Pod pretpostavkom zakonodavnog napretka, ESB je naznačila da bi pilot-projekti i ograničene transakcije mogli početi već 2027. godine, dok bi šira emisija bila moguća kasnije tokom decenije. Izbori dizajna dokumentovani u pripremnoj fazi, posebno opcije van mreže i distribucija posredstvom banaka, ukazuju na oprezan pristup koji u prvi plan stavlja stabilnost platnog sistema.
(Izvor: FIinancije.hr)
