Prošle sedmice čelnici američke centralne banke snizili su kamatne stope za četvrtinu procentnog poena, na 3,5 odsto. Očekuje se i da će FED tokom naredne godine nastaviti s popuštanjem monetarne politike. Evropska centralna banka zadržala je kamatne stope na nivou od 2 odsto, pa su se pojavila nagađanja da bi uskoro moglo doći i do njihovog ponovnog rasta.
Broj zaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama u oktobru je smanjen za 218 hiljada, dok je broj otpuštenih povećan za 73 hiljade. Za dio članova FED-a to je jasan signal da bi privredi trebalo pomoći snažnijim snižavanjem kamatnih stopa.
Međutim, drugi dio stručnjaka u FED-u zabrinut je i smatra da bi njihovo dalje snižavanje moglo ponovo podstaći inflaciju. Prema posljednjim podacima, inflacija iznosi 3 odsto, što je znatno iznad ciljanih 2 odsto.
„Situacija je sljedeća – naša dva cilja su donekle suprotstavljena. Svi u FED-u saglasni smo da je inflacija previsoka i želimo da padne, ali se takođe slažemo da na tržištu rada postoje rizici. Razlika je u tome kako ko odmjerava te rizike i kakve su prognoze njihovog uticaja na privredu. Veoma je neobično i veliki izazov imati trajnu napetost između dva različita cilja monetarne politike“, naveo je predsjednik FED-a Džerom Pauel, prneosi Financa.ba.
U narednoj godini očekuje se da će FED nastaviti da popušta monetarnu politiku. Analitičari vjeruju da će privreda SAD-a u idućoj godini ipak rasti brže nego što se ranije očekivalo, svakako iznad 2 odsto.
„Mislim da moraju da rade ono što i mi radimo – da slušaju kompanije i čuju šta govore o tome šta se dešava u privredi. A mi smo prilično optimistični kada je riječ o privredi, bez obzira na to hoće li kamatne stope biti snižene. Produktivnost se znatno poboljšava“, kazala je predsjednica Uprave kompanije Laffer Tengler Investments, Nensi Tengler.
S druge strane Atlantika, Evropska centralna banka nalazi se u drugačijoj situaciji. Trampov trgovinski rat zasad nanosi manju štetu eurozoni nego što se u početku pretpostavljalo. Inflacija je gotovo vraćena na ciljanih 2 odsto, pa daljeg snižavanja kamatnih stopa ne bi trebalo da bude.
Iz bankarskih krugova čak su se pojavila i nagađanja da bi ECB u 2026. godini mogao početi da podiže kamatne stope.
„Ublažavanje uslova finansiranja širom svijeta podstiče investitore da lakše preuzimaju rizike. Međutim, monetarna politika se mijenja jer se mijenjaju i izgledi za rast kamatnih stopa u Evropi. Evropska centralna banka već je nagovijestila da bi se to moglo dogoditi. Dakle, u 2026. godini okruženje bi moglo biti nepovoljnije za naše dionice“, kazao je glavni tržišni analitičar CMC Marketsa, Jochen Stanzl.
Kamatne stope bi u narednoj godini mogle početi da podižu i centralne banke Kanade i Australije.
