Ukupni deficit naše države u prvoj polovini godine iznosio je 109,6 miliona eura ili 1,4% BDP-a, što je nešto povoljnije od plana, ali uz zabrinjavajuće trendove rasta kamata i oslanjanja na trošenje rezervi.
Na osnovu „Analize konsolidovane javne potrošnje za drugi kvartal 2025. godine“, koju je danas objavila Vlada, prihodi i rashodi na papiru djeluju u okvirima, no struktura ipak otkriva slabosti.
Ključni pokazatelji (januar–jun 2025) su sljedeći:
- Deficit: 109,6 miliona € (1,4% BDP-a; bolje od plana za 8,6 mil.)
- Prihodi: 1,52 milijarde € (−45 mil. od plana)
- Rashodi: 1,63 milijerde € (−54 mil. od plana; +171 mil. u odnosu na 2024)
- Kamate: 81,8 miliona € (+7% u odnosu na plan)
- Kapitalni izdaci: 106 mil iona € (+8,5% u odnosu na plan)
- Doprinosi: 184 miliona € (−30,8% u odnosu na 2024)
Prihodi: manjak u doprinosima, PDV, akcize i porez na dobit “izvukle stvar”
Ukupni prihodi u prvih šest mjeseci iznosili su 1,52 milijarde eura ili 19,2% BDP-a. To je 45 miliona eura manje od plana (−2,9%), iako je u odnosu na isti period 2024. godine zabilježen rast od 19,7 miliona eura.
Najveći podbačaj bilježe doprinosi – ostvareni su na 184 miliona eura, što je 30,8% manje nego lani i 18,7 miliona ispod plana. Posebno su problematični doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, niži za 14% od projektovanog.
Dodatni problem su donacije i transferi, naplaćeni na upola nižem nivou – 31,7 miliona eura manje od plana. Vlada očekuje bolju realizaciju do kraja godine, ali očigledno je da se značajan dio fiskalnog plana oslanja na spoljne, nestabilne izvore.
Sa druge strane, neki porezi donijeli su više nego lani:
- PDV – 602 miliona (+66 miliona u odnosu na 2024, iako ispod plana za 9,7 miliona zbog većeg povraćaja),
- akcize – 173 miliona (+7,9% u odnosu na lani),
- porez na dobit pravnih lica – 210 miliona (+9,9% u odnosu na 2024, iznad plana za 5,9%).
Rashodi: veće kamate i kapitalna potrošnja, manje rezerve
Država je u prvom polugodištu potrošila 1,63 milijarde eura (20,6% BDP-a), što je 54 miliona manje od plana, ali čak 171 milion više nego lani.
Najveće odstupanje zabilježeno je kod kamata – 81,8 miliona eura, što je 7% iznad plana. Rast troška zaduživanja postaje ozbiljan pritisak na budžet.
Kapitalni izdaci premašili su plan za šest miliona eura, dostigavši 106 miliona eura (108,5% plana). Iako se radi o investicijama, ostaje pitanje da li su one tempirane racionalno s obzirom na slabiju naplatu prihoda i rast kamata.
Suprotno tome, sredstva za materijal i usluge bila su manja od projektovanih, dok su rezerve gotovo neiskorišćene – od planiranih 29 miliona potrošeno je svega 6,3 miliona.
Deficit manji od plana, ali uz trošenje depozita
Iako je deficit opšte države manji od planiranog, riječ je prije svega o prividnom uspjehu. Budžetski saldo je popravljen zahvaljujući kašnjenju u izvršenju rashoda i uštedama, a ne zbog jačih prihoda.
Dodatno, država je morala posegnuti za depozitima kako bi održala likvidnost i otplatila obaveze – samo za servisiranje duga u prvom polugodištu isplaćeno je preko 680 miliona eura.
Ni lokalne samouprave nijesu imune – u deficitu su 2,5 miliona eura, iako im je formalno porastao nivo depozita.
Ukratko, deficit jeste manji od projektovanog, ali to nije rezultat jače ekonomije, već odlaganja obaveza i trošenja depozita – što može biti kratkoročan izlaz, ali dugoročno stvara ozbiljne rizike.
(Izvor: Bankar)
