Ruska centralna banka snizila je u petak ključne kamatne stope prvi put u gotovo tri godine, istakavši popuštanje inflacije i približavanje privrede “uravnoteženom rastu”. Centralna banka posljednji put je snizila kamatne stope u septembru 2022. godine, sa osam na 7,5 odsto.
Od oktobra prošle godine, kamatne stope su držane na 21 odsto kako bi se obuzdala inflacija koja se kretala u dvocifrenim procentima. U petak su smanjene sa 21 na 20 odsto, pri čemu je navedeno da je inflacija do 2. juna usporila na 9,8 odsto. U aprilu 2025, prema podacima centralne banke, iznosila je 10,2 odsto.
Inflatorni pritisci slabe, navela je banka u saopštenju, iako domaća tražnja i dalje raste brže od kapaciteta industrijskih i uslužnih kompanija, privreda se postepeno vraća na put “uravnoteženog” rasta.
Podaci u realnom vremenu, uključujući i one za prvo tromjesečje, signaliziraju postepeno usporavanje rasta domaće tražnje, navodi centralna banka. Monetarna politika će i dalje biti restriktivna koliko god bude potrebno kako bi se inflacija naredne godine spustila na ciljanih 4 odsto, dodaje se u saopštenju, prenosi Hina.
Ruska privreda porasla je u prvom kvartalu za 2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U četvrtom kvartalu zabilježen je rast od 4,5 odsto.
Brojni poslovni lideri su posljednjih mjeseci iskazali nezadovoljstvo visokim kamatnim stopama, a kritike na račun centralne banke stigle su u novembru i od ekonomista koji učestvuju u kreiranju vladine politike.
Visoki troškovi zaduživanja nose rizik od smanjenja privredne aktivnosti i kolapsa ulaganja u bliskoj budućnosti, upozorio je u novembru Institut TsMAKP, koji savjetuje vladu. Teret servisiranja duga petine proizvodnih kompanija mogao bi uskoro dostići rizičan nivo, navodi se iz instituta.
Restriktivna monetarna politika istovremeno ne utiče u značajnoj mjeri na ključne “motore” inflacije, kao što su sve veći troškovi prekograničnih plaćanja usljed zapadnih sankcija, više cijene uvezene hrane i rastuće regulisane cijene komunalnih usluga, naglasili su iz instituta.
“Monetarna politika centralne banke izlaže rusku privredu prijetnji stagflacije, odnosno stagnacije ili čak recesije u kombinaciji sa visokom inflacijom”, upozorili su iz TsMAKP-a.
Predsjednik Vladimir Putin pozvao je u martu zvaničnike zadužene za privredu da visokim troškovima zaduživanja ne “zaključaju privredu u kriokomoru”, a mnogi analitičari su ocijenili da je tom izjavom pozvao centralnu banku da pokrene ciklus snižavanja kamatnih stopa.
Krajem maja, ministar privrede Maksim Rešetnjikov upozorio je da ruska privreda počinje da pokazuje znakove “hlađenja”, poručivši centralnoj banci da su visoki troškovi zaduživanja usporili inflaciju, ali i privrednu aktivnost.
Visoke troškove zaduživanja komentarisao je u četvrtak za agenciju TASS i predsjednik udruženja industrijalaca i preduzetnika Aleksandar Šohin.
“Vjerujem da centralna banka pri donošenju odluke o ključnoj kamatnoj stopi polazi od pretpostavke da bi privreda trebalo u određenoj mjeri da uspori, ali bi prekomjerno usporavanje bilo opasno”, rekao je Šohin.
“Izuzetno je važno uzeti u obzir spoljne faktore koji bi mogli negativno uticati na privredu”, upozorio je Šohin.
“Kada se u obzir uzmu pritisak sankcija, nepredvidivost globalne privrede i nesigurnost u logistici i platnim sistemima, teško je tvrditi da je ključna kamatna stopa instrument koji može u potpunosti kontrolisati inflaciju, ponudu i tražnju”, smatra čelnik udruženja industrijskih kompanija.
(Izvor: Financije.hr)
