Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je u srijedu da je snizila prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore za 2026. godinu na 2,9 odsto, sa 3,2 odsto koliko je projektovala u februaru.
Očekuje se da će rast BDP-a Crne Gore ubrzati na 3,0 odsto u 2027. godini, uz podršku napretka zemlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji i infrastrukturnih investicija, navodi EBRD u junskom izvještaju Regional Economic Prospects za 2026. godinu.
„Ograničeni fiskalni amortizeri i nedostatak diverzifikacije čine ekonomiju ranjivom na spoljne šokove. Rizici povezani sa konfliktom na Bliskom istoku djelimično su ublaženi mogućim preusmjeravanjem turista iz zemalja bližih sukobu“, navodi se u izvještaju.
EBRD je naveo da je ekonomski rast Crne Gore usporio na 2,7 odsto u 2025. godini, sa 3,2 odsto u 2024, zbog privremenog zatvaranja jedine termoelektrane u zemlji — TE Pljevlja — i slabijeg turizma. Ostale usluge ostale su snažne prošle godine, jer je privatna potrošnja bila podržana značajnim povećanjima plata i penzija, dok je neto izvoz i dalje negativno uticao na rast, budući da je izvoz opao, a uvoz električne energije porastao nakon privremenog zatvaranja TE Pljevlja.
U prvom kvartalu 2026. godine turizam je ostao relativno slab, dok je proizvodnja električne energije pokazala određeno poboljšanje nakon nastavka proizvodnje u TE Pljevlja krajem prošle godine, a trgovina na malo nastavila je da ima koristi od rasta realnih prihoda.
Istovremeno, više cijene nafte, ekspanzivna fiskalna politika i raniji snažan rast zarada podigli su godišnju inflaciju na 3,1 odsto u martu 2026. godine, naveo je EBRD, dodajući da je Vlada djelimično ublažila uticaj viših cijena nafte smanjenjem akciza, što je, međutim, dodatno pojačalo fiskalne pritiske nakon što je budžetski deficit dostigao četiri odsto BDP-a u 2025, a javni dug porastao iznad 60 odsto BDP-a.
Prošlog mjeseca Evropska komisija snizila je prognozu rasta BDP-a Crne Gore za 2026. godinu na 2,8 odsto, sa prethodnih 3,1 odsto, očekujući da će se rast ubrzati na 3,0 odsto u 2027. zahvaljujući rastu izvoza. U aprilu je i Svjetska banka smanjila prognozu rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na 2,9 odsto, sa prethodnih 3,2 odsto.
EBRD je u srijedu saopštio da sada očekuje da će ekonomija regiona Zapadnog Balkana ove godine porasti 2,9 odsto, smanjivši februarsku prognozu za 0,2 procentna poena. Ipak, to će predstavljati ubrzanje u odnosu na procijenjeni rast od 2,6 odsto u 2025. godini, pri čemu se očekuje da će se rast regiona dodatno ubrzati na 3,5 odsto u 2027.
Osim Crne Gore, region Zapadnog Balkana uključuje Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Sjevernu Makedoniju i Srbiju. EBRD ove godine očekuje da će ekonomije Kosova, Albanije i Sjeverne Makedonije rasti brže od crnogorske, i to 3,5 odsto, 3,4 odsto i 3,0 odsto. Srbija i Bosna i Hercegovina, s druge strane, zaostajaće, uz projekcije rasta od 2,8 odsto, odnosno 2,4 odsto, prenosi Seenews.
