Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je objavila da očekuje sporiji rast u zemljama u koje ulaže i smanjila prognozu ekonomskog rasta EBRD regina u 2025. na tri odsto, što je 0,2 procentna poena manje u odnosu na prethodnu procjenu iz februara, dok za Crnu Goru ove godine očekuje rast od 2,6 odsto, što je 0,3 odsto niže nego u ranijoj prognozi.
Prema mišljenju banke, Crna Gora će u 2026. zabilježiti privredni rast od 2,7 odsto, što je za 0,3 odsto niže nego u prethodnom izvještaju. EBRD očekuje stopu privrednog rasta Zapadnog Balkana od 3,2 odsto u 2025. i za 3,4 odsto u 2026. godini, što u oba pomenuta slučaja predstavlja smanjenje u odnosu na februarski izvještaj.
Iz EBRD su, u posebnom odjeljku izvještaja koji se odnosi na Crnu Goru, naveli da je stvarni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) značajno usporio sa 6,3 odsto u 2023. godini na tri odsto u prošloj godini, zbog značajnog usporavanja turizma nakon rekordne sezone u 2023.
“Rast u prošloj godini bio je vođen privatnom potrošnjom i investicijama, podržanim ekspanzivnom fiskalnom politikom, rastom plata i penzija, kao i ambicioznim infrastrukturnim projektima. Međutim, neto izvoz je pao, jer je došlo do slabljenja talasa turista i imigranata iz Rusije i Ukrajine”, navodi se u izvještaju.
Iz EBRD-a su rekli da je inflacija značajno pala, sa vrhunca od 17,5 odsto u novembru 2022, na jedan odsto u septembru prošle godine, prije nego što je ponovo porasla na 2,8 odsto u februaru.
“Rast realnog BDP-a se projektuje na 2,6 odsto u ovoj godini i 2,7 odsto u narednoj godini. Očekuje se umjereniji rast zbog rasta cijena u sektoru turizma, uslovljenog velikim povećanjem plata, što bi moglo da ograniči potražnju”, dodaje se u izvještaju.
Takođe, rekonstrukcija Termoelektrane (TE) Pljevlja, koja obezbjeđuje oko 40 odsto električne energije u zemlji, značajno će smanjiti domaću proizvodnju struje i dovesti do velikog povećanja uvoza električne energije.
“S druge strane, nastavak rasta plata mogao bi dodatno da podstakne rast potrošnje, ali i proširi trgovinski deficit”, kazali su iz EBRD-a.
Nova prognoza EBRD simbolično naslovljena “Vremena neizvjesnosti“, kako je navedeno, dolazi usled eskalacije trgovinskih tenzija, uključujući najnovije uvođenje carina i širu neizvjesnost u globalnoj ekonomskoj politici.
Kako se navodi, ove promjene pogađaju lance snabdijevanja i slabe spoljnu tražnju, što se odražava na sve slabije izglede za privredni rast širom regiona. U nekim zemljama, kao što je Srbija, nastavak političkih tenzija, kako je navedeno, može da predstavlja rizik za sprovođenje neophodnih reformi i utiče na rast. Najveće korekcije nadolje zabilježene su na Zapadnom Balkanu, Centralnoj Evropi i u baltičkim državama.
Dodatni izazov posljedice američkih carina
Dodatni izazov predstavljaju posledice američkih cafrina uvedenih do polovine aprila, koje uključujucarine od 25 odsto na čelik, aluminijum i automobile, kao i opšte povećanje uvozne stope na 10 odsto za širi spektar proizvoda.
Analiza pokazuje da bi prosječna efektivna američka carinska tarifa za uvoz iz EBRD regiona mogla skočiti sa 1,8 odsto u 2024. na 10,5 odsto u 2025, što će imati direktan negativan efekat na BDP, naročito u Slovačkoj (-0,8 odsto), Jordanu (-0,6 odsto) i Mađarskoj (-0,4 odsto).
Inflacija u regionima EBRD se uprkos slaboj spoljnoj tražnji ponovo ubrzava i porasla je sa 5,3 odsto u septembru 2024. na 6,1 odsto u februaru ove godine, pretežno zbog snažne domaće tražnje i labave fiskalne politike.
Prosječan javni dug u zemljama EBRD trebalo bi da ostane stabilan na oko 52 odsto BDP-a u naredne četiri godine, pod uslovom da vlade sprovedu stroge mjere štednje. Rastuće geopolitičke tenzije takođe su podstakle veće vojne izdatke, a analize pokazuju da bi rast potražnje za oružjem i vojnom opremom mogao da poveća BDP u Slovačkoj, Grčkoj, Hrvatskoj i Mađarskoj za jedan do 1,5 odsto.
Ekonomski izgledi za region su opterećeni trgovinskim tenzijama, inflatornim pritiscima i političkom neizvesnošću, a održiv oporavak zahtevaće pažljivo balansiranje fiskalne i trgovinske politike, dodaje se u izvještaju na veb stranici EBRD.
(Bankar.me)
