Oko četvrtina stanovništva Evropske unije je ugrožena siromaštvom, objavio je danas podatke za prethodnu, 2012. godinu, Eurostat – statistička institucija Evropske unije (EU).
U 2012. godini 124,5 miliona osoba ili 24,8 odsto bilo je ugroženo siromaštvom ili socijalnom isključenošću, što je porast u odnosu na 2011. kad je taj udio iznosio 24,3 odsto, dok je 2008. bio 23,7 odsto.
Riječ je o građanima koji su direktno ugroženi siromaštvom, nemaju dovoljno sredstava za životne potrebe ili žive u domaćinstvu s niskim nivoom zaposlenosti.
EU postavila je u okviru strategije Evropa 2020. kao jedan od glavnih ciljeva smanjenje broja osoba ugroženih siromaštvom.
Najveći udio osoba ugroženih siromaštvom 2012. je u Bugarskoj, i to 49 odsto, Rumuniji 42 odsto, Latviji 37 odsto i Grčkoj 35 odsto, a najmanji u Holandiji i Češkoj po 15 odsto, Finskoj 17 odsto te Švedskoj i Luksemburgu po 18 odsto, izračunao je Eurostat na osnovu svog istraživanja.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Kad je riječ o pojedinim komponentama siromaštva, 17 odsto građana EU nakon isplate socijalnih primanja bilo je ugroženo siromaštvom u ovoj godini. To znači, precizira Eurostat, da je visina njihovih raspoloživih primanja ispod nacionalnog praga siromaštva. Gledano na taj način, najveći nivo ugroženosti siromaštvom zabilježena je u Grčkoj i Rumuniji po 23 odsto, zatim u Španiji 22 odsto te Bugarskoj i Hrvatskoj po 21 odsto, a najmanja u Češkoj i Holandiji po 10 odsto te u Danskoj, Slovačkoj i Finskoj po 13 odsto.
Eurostat upozorava da je ugroženost siromaštvom relativna veličina i da se prag siromaštva u znatnoj mjeri razlikuje u državama članicama. Osim toga, prag siromaštva mijenja se s vremenom i u mnogim je državama članicama smanjen zbog ekonomske krize.
U EU 10 odsto građana pati od lošeg kvaliteta životnih uslova zbog nedostatka sredstava, na primjer nijesu u stanju da plateračune, primjereno da zagriju stan ili pak finansiraju jednosedmični godišnji odmor. Najmanje stanovnika u toj kategoriji imaju Luksemburg i Švedska 1 odsto, zatim Holandija 2 odsto, Danska i Finska po 3 odsto te Austrija 4 odsto, a najviše Bugarska 44 odsto, Rumunija 30 odsto i Mađarska 26 odsto.
