Centralna banka pripremila je Nacrt zakona o finansijskom lizingu, faktoringu, otkupu potraživanja, mikrokreditiranju i kreditno-garantnim poslovima kojim će se prvi put utvrditi uslovi za osnivanje, poslovanje i kontrolu usluga lizinga i faktoringa.Ministarstvo finansija je nacrt stavilo na javnu raspravu koja traje još do 1. septembra.
Najznačajnije finansijske usluge koje nijesu obuhvaćene važećim zakonodavnim okvirom su usluge finansijskog lizinga i faktoringa. Poslovi lizinga su uređeni Zakonom o lizingu, što je doprinijelo razvoju tog segmenta finansijskih usluga, ali nijesu propisani uslovi za osnivanje, poslovanje i kontrolu ovih subjekata. Kada su u pitanju poslovi faktoringa, ne postoji zakon kojim se uređuje način obavljanja ovih poslova. To je jedan od najznačajnijih razloga što ta vrsta finansijskih usluga nije zastupljena u većoj mjeri na našem tržištu, objašnjeno je u obrazloženju nacrta.
Kako se navodi, u procesu pristupanja EU Crna Gora ima obavezu potpunog usklađivanja regulative iz oblasti bankarskog poslovanja sa direktivama EU. To usklađivanje podrazumijeva i da novi Zakon o bankama treba da sadrži samo odredbe kojim se uređuje poslovanje banaka, a da se regulisanje nebankarskih finansijslcih institucija izvrši posebnim zakonom.Prema Nacrtu zakona, definisano je da je davalac lizing usluga privredno društvo sa sjedištem u Crnoj Gori, čime se onemogućava da neko iz druge države pruža tu uslugu kako bi posao bio pod kontrolom CBCG.
Ukida se i rok od 90 dana kašnjenja u izvršavanju obaveze primaoca lizinga, koliko sada mora proteći da bi se mogao izvršiti povraćaj predmeta lizinga.
Predmet lizinga je najčešće oprema ili vozila koji će biti stalno korišćeni tokom trajanja perioda zakupa prema ugovoru o finansijskom lizingu i kontinuirano gubi na vrijednosti. Osnovna je pretpostavka da primalac lizinga koji je kasni sa ispunjavanjem obaveza neće održavati predmet lizinga znajući da će ga davalac lizinga ponovo steći i predloženom normom se sprečava to dodatno obezvređivanje predmeta lizinga navedeno je u obrazloženju.
Minimalni osnivački ulog da bi neko pružao lizing i faktoring uslugu je 125.000 eura.
Poslovi faktoringa se obavljaju u veoma ograničenom obimu i te poslove uglavom obavljaju banke. Potreba za razvojem faktoringa je prevashodno izazvana problemom likvidnosti u plaćanju koji naročito negativno utiče na mala i srednja preduzeća (MSP) zbog nedostatka obrtnih sredstava, navodi se u obrazloženju.Kako se dodaje, usluge faktoringa neki pravni subjekti pružaju sada na osnovu odredbi obligacionog prva koje omogućavaju prenos potraživanja, ali ne propisuju, na način koji je jasan svim potencijalnim učesnicima u faktoringu, prava i obaveze vezane za faktoring koje utiču na tokove gotovine novca.
Time se ostavlja prostor za potencijalne zloupotrebe u poslovanju sa MSP, umjesto da se upravo tim subjektima pomogne da prevaziđu probleme izazvane nelikvidnošću plaćanja, rečeno je u obrazloženju.
MFI će sada moći da daju kredite vrijedne do 50.000 eura
Nacrtom zakona izmijenjeni su određeni uslovi i način rada mikrofinansijskih institucija (MFI) čije je poslovanje sada uređeno Zakonom o bankama. Predloženim Nacrtom je povećan maksimalni iznos kredita koji se može odobriti mikro, malim i srednjim preduzećima sa sadašnjih 30.000 eura na 50.000 eura. To iz razloga što se u praksi pokazalo da za pojedine projekte ovih kategorija korisnika kredita sadašnji maksimalni kredit nije dovoljan za njihovu realizaciju.
Osnivački kapital mikrokreditnih finansijskih institucija se povećava sa sadašnjih 100.000 eura na 125.000 eura, čime se po pitanju kapitala ove institucije izjednačavaju sa ostalim pružaocima finansijskih usluga (lizing i faktoring).
Nove dozvole moraju tražiti svi koji pružaju finansijske usluge
Podaci o pružaocima finansijskih usluga iz predloženog zakona evidentiraće se u registru koji vodi Centralna banka, a u koji se upisuju svi subjekti kojima vrhovna monetarna institucija izdaje dozvolu za rad. Svi koji sada posluju na tržištu i pružaju neku od usluga koje su definisane novim zakon imaće obavezu da sa njim usklade poslovanje.
Ako u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu predloženog zakona ta privredna društva ne dostave zahtjev za izdavanje dozvole, ili im CBCG odbije taj zahtjev moraće da prestanu sa obavljanjem tih poslova, uz obavezu da i dalje izvještavaju CBCG do okončanja započetih poslova koje su obavljali na osnovu dozvole za rad ili do prestanka rada.
Vijesti
