Da li je bolje trgovati nacionalnim ili privatnim kriptovalutama? Evo kakav je stav Nacionalne banke Švajcarske.
Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, u kolumni za Telegraf objašnjava kako svetske banke gledaju na kriptovalute.
U nedavnom intervjuu je Andrea Mehler, član borda direktora SNB (Swiss National Bank) izjavila da su privatne digitalne valute bolje od bilo koje valute koju emituje država. Pored toga, kriptovalute su manje rizične za upotrebu. Naravno, Mehler je govorila sa stanovišta SNB.
Postoje digitalne valute koje već emituju države ili su najavile njihovo emitovanje. Za sada je riječ o sljedećih osamnaest država: Portugalija (CryptoEscudo – CESC), Njemačka (Deutsche eMark – DEM), Island (Auroracoin – AUR), Španija (Pesetacoin – PTC), Grčka (GreeceCoin), Škotska (Scotcoin), Kipar (Aphroditecoin), Irska (IrishCoin), Rusija (CryptoRuble – u tolu), Švedska (eKrona – KRN), Kina (u najavi), Holandija (eGulden – EFL), Izrael (Isracoin – ISR), Singapur (za sada neuspio pokušaj), Kirgistan (u najavi), Ekvador (Sistema de Dinero Electronico), Palestina (Palestinian pound – u najavi), Kanada (Maplecoin). Pored navedenih država i narod Lakota u SAD je emitovao svoju kriptovalutu (Mazacoin – MZC).
Mehler je u Cirihu izjavila da državna digitalna valuta koju emituje centralna banka nije neophodna da bi se obezbijedio efikasan sistem bezgotovinskih plaćanja u maloprodaji koje obični građani najviše koriste. Vladina kriptovaluta bi olakšala građanima prenos novca sa računa jedne banke na račun druge banke ukoliko bi posumnjali da se banka u kojoj drže novac nalazi u teškoćama.
To bi bila prednost nacionalne kriptovalute ali bi, pokazuju studije, to dovelo do rizika u pogledu finansijske stabilnosti. U slučaju emitovanja nacionalne digitalne valute centralna banka bi zapravo emitovala dvije paralelne valute: klasičnu i digitalnu i morala bi da vodi računa o usaglašenosti monetarnih politika za obije valute.
Imajući u vidu specifičnosti kriptovaluta koje se vode sopstvenim zakonitostima ovakav sistem bi mogao biti problematičan. Stav Nacionalne banke Švajcarske je da neće izdavati nacionalnu digitalnu valutu i da će prihvatati privatne kriptovalute koje nisu konkurencija klasičnim valutama.
Vratimo se na pitanje da li su kriptovalute novac ili roba? Iako ih većina korisnika smatra novcem, digitalne valute ipak ne posjeduju sve osobine novca.
Švajcarska je oduvjek bila ponosna na svoju nezavisnost, neutralnost i originalnost. Izložena pritiscima od strane poreskih vlati prije svega SAD a zatim i EU morala je da promijeni svoju tradicionalnu politiku tajnosti ulagača i uloga, po čemu su švajcarske banke poznate.
Široko prihvatanje kriptovaluta u Švajcarskoj omogućava stvaranje novog modela poslovanja koji se zasniva na prometu privatnih digitalnih valuta. Iz tih razloga je Švajcarska postola centar svjetskog razvoja biznisa sa digitalnim valutama i mnoge firme koje emituju privatne kritpovalute imaju sjedište upravo u Ženevi. Da li će Švajcarska pomoću privatnih digitalnih valuta uspjeti da stvori novi model poslovanja ostaje da se vidi.
Bankar.rs
