Godina koja nam predstoji biće puna neizvjesnosti i malo je onih koji imaju hrabrosti da prognoziraju šta nas čeka, jer na osnovu potresa koji su se desili od početka godine, jasno je kojom brzinom i intenzitetom mogu nastupiti nove promjene. Najdalje se čuje glas onih koji iznose najcrnje prognoze i koji ukazuju da nam predstoje tektonski poremećaji u ekonomiji.

Oni upozoravaju da nam “dolazi majka svih kriza” koja će biti gora od svih koje smo do sada vidjeli ili o kojima smo čitali. Ima, na sreću, i onih koji smatraju da je inflacija dostigla vrhunac i da je najgori period iza nas. Ipak, i jedni i drugi ističu da će za dalji tok kada su u pitanju privredne aktivnosti najvažnije biti dvije stvari – situacija na ratištu u Ukrajini i stabilizacija tržišta energenata.

Pesimistične prognoze pojedinih ekonomista nagoveštavaju duboku recesiju, pa čak i propast finansijskih tržišta. Svi oni ističu da se na prethodnu krizu izazvanu koronom nadovezala nova, globalna pošast za koju mnogi kažu da je puno ozbiljnija od one iz 2008. godine, jer je tada svijet bio ujedinjen da je lakše prebordi, dok smo ovih dana svjedoci polarizovanja i sve dubljih pukotina u globalnoj ekonomiji zbog napada Rusije na Ukrajinu.

“Savršena oluja” nepovoljnih ekonomskih uslova o kojoj su pričali mnogi ekonomski analitičari se zahuktava, a čine je energetska kriza, rekordna inflacija, rast kamata, geopolitički sukobi i tenzije, nestašice, zagušenja u lancima snabdijevanja…

Mnogi ekonomisti i analitičari, poput Nurijela Rubinija i Majkla Berija već su uzdrmali javnost svojim mračnim predviđanjima, a na posledice aktuelne krize ukazuju i sagovornici Euronews Srbija Andre Sapir, bivši ekonomski savjetnik predsjednika Evropske komisije, i ekonomista Ivan Nikolić.

Doktor Propast: Ovo je samo početak bola

Ekonomista Nurijel Rubini koji jezbog svojih pesimističnih, ali i tačnih prognoza u vezi sa krizom 2008. dobio nadimak Doktor Propast, sada upozorava da će usijana inflacija dovesti do globalnog finansijskog kraha. On ukazuje da bi globalna finansijska tržišta trebalo da se pripreme za period koji će biti ozbiljniji od 1970. i 2008. godine. Rubini smatra da će centralne banke na kraju odustati od pooštravanja svoje monetarne politike pre nego što se inflacija potpuno porazi.

On je ukazao na akcije koje su ove godine pale za više od 20 odsto, na pritisak u privatnom kapitalu, na zahlađenje nekretnina u SAD i na opadajuće kreditno tržište, gde su kompanije iskoristile godine niskih kamatnih stopa da se zaduže.

“Biće ružno, imaćemo finansijsku krizu. Inflacija neće pasti dovoljno brzo jer imate negativan šok ponude. Zapamtite, kada imate negativan šok ponude, dobijate recesiju i visoku inflaciju. Nećemo postići dovoljno brz pad inflacije da ode na 2 odsto”, rekao je Rubini.

On je napomenuo da će rezultat svega ovoga biti period koji kombinuje najgore iz sedamdesetih i globalnu finansijsku krizu.

“Ovo je samo početak bola. Sačekajte dok ne bude pravi bol. A onda imate veliku finansijsku instituciju koja bi mogla da pukne na globalnom nivou, možda ne u SAD možda sada, ali svakako na međunarodnom nivou”, rekao je Rubini.

On je rekao da će biti loše i da nas čeka krah najgori u pola veka. Iznio je svoje predviđanje da će bankrotirati velike kompanije, kao i da su ugrožene i Američke federalne rezerve (FED).

Beri: Čeka nas majka svih kriza

Poznati ulagač sa Vol Strita i osnivač fonda Scion Capital koji je vodio do velike krize 2008, Majkl Beri smatra da nas čeka “majka svih finansijskih kriza”. Beri, koji je prvi predvideo veliku krizu na američkom tržištu nekretnina 2008. i koja je na kraju potopila svijet, smatra da su se ulagači na berzama previše zaigrali, što, po njegovom mišljenju, u kombinaciji s inflacijom ne vodi ni u šta dobro.

Njegova predviđanja za blisku budućnost još su maračnija od onih ranije. Sada tvrdi da nam u ekonomskom smislu stiže sudnji dan. Beri smatra da američko tržište stoji na ivici provalije. On kaže da su sada vremena turbulentija nego ranije, da ima više nagađanja nego dvadestih godina prošlog vijeka, više precjenjenosti nego devedesetih i više geopolitičkih sukoba nego nego sedamdesetih godina, kada su izbijale prethodne krize.

On je predvidio da će akcije doživeti “majku svih kolapsa” prije više od godinu dana i vjeruje da će još više padati.

“Realne plate, prilagodimo li ih za inflaciju, u ovoj godini u SAD su pale za 2,2 odsto. Čini mi se da je ovo jedina zaista bitna vijest u maničnoj godini. Inflacija je ništa drugo nego masovni porez, ne zaboravite to”, napisao je Beri, koji je još u junu poručio da je ona predznak “majke svih kolapsa”.

Prognozirao je i pad kripto valuta i pad vrijednosti dionica, koji će se meriti u” veličinama BDP-a pojedinih zemalja”.

Sapir: Predstoji godina visoke inflacije

Bivši ekonomski savjetnik predsjednika Evropske komisije Adre Sapir je za Eurnews Srbija rekao da se sve centralne banke u naprednim ekonomijama u Evropi, ali i Sjedinjenim Državama suočavaju sa dilemom između borbe sa inflacijom i upadanja u recesiju. On je dodao da možemo očekivati da će sljedeća godina biti godina visoke inflacije i niske ekonomske aktivnosti i istakao da bi se to moglo nazvati stagflacijom tek ako postane dugotrajno. Istakao je i da se nada da nećemo dospjeti u tu situaciju i dodao da centralne banke moraju da osiguraju da se projekcije inflacije vrate na neke poželjnije nivoe.

On je rekao da su sve finansijske institucije sada koncentrisane na inflaciju, ali da smatra da su vjerovatno reagovale prekasno. Sapir je naveo da u Sjedinjenim Državama i Evropi vidimo i da ćemo tek videti sve više aktivnosti na ekonomskoj politici i ukazao da će centralne banke, bez sumnje biti fokusirane na zauzdavanje inflacije, ali da će morati da obrate i pažnju na to šta bi to značilo za ekonomsku aktivnost.

“Smatram da ćemo svjedočiti padu ekonomske aktivnosti, kako je predviđeno, tokom čitave 2023. godine kada će rast u Evropi biti, ako ne negativan, onda sigurno ne puno iznad nule”, rekao je Sapir.

On je dodao da bi stagflacija značila da ne samo da ćemo imati sledeće godine sporu ekonomsku aktivnost, ili čak blagu recesiju, već bi to značilo da akcije centralnih banaka da zauzdaju inflaciju nisu uspjele. Naveo je da bismo tada upali u period dugotrajne inflacije.

“To bi bila ta stagflacija koja znači dugotrajnu sporu ekonomsku aktivnost i dugotrajnu visoku inflaciju. Dakle, centralne banke, u Evropi i Sjedinjenim Državama su veoma svjesne ove mogućnosti. Riječ stagflacija je ušla u svakodnevni rječnik još prošle godine i svakako je da će pokušati da to preduprijede. Dakle, rano djelovanje prema inflaciji, što centralne banke čine sada, uz neka odlaganja na početku koja sam pomenuo, je neophodno da bi se spriječio mračan scenario stagflacije”, istakao je Sapir za Euronews.

Naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić smatra da će globalno stanje u ekonomiji najviše zavisiti od stanja na ratištu, odnosno eventualno od nekog loma u energetskom sektoru, ukoliko ga opet bude. On smatra da, ipak, neće biti katastrofično kao što pojedine kolege ekonomisti predviđaju.

“U ovom trenutku djeluje da se, makar što se tiče inflacije, stanje smiruje s tim što opet postoji velika rezerva u odnosu na to šta će se desiti sad kad zahladni i u narednim mjesecima i da li će energenti opet rasti. Primjetno je da su se cene vratile na neki nivo, makar kada su u pitanju oni veliki poremećaji koji su se dešavali i kod gasa i kod nafte, kao i kod sirovina, što je bilo zaista strašno, a sada je bolje”, smatra Nikolić.

On napominje da imamo i recesione pritiske koji svakako deluju na obuzdavanje inflacije i sa tim i zaoštaravanje monetarnih uslova, koji potiču od viših kamatnih stopa.

“Prije će biti da smo stigli do nekog vrhunca, a u narednom periodu bismo mogli da očekujemo pad tih međugodišnjih stopa i tamo negdje od druge polovine sljedeće godine i vraćanje u jednocifrenu inflaciju i njeno suzbijanje. Ako to izostane, ne bih baš bio toliki pesimista u pogledu inflacije. Djeluje da smo trenutno u nešto boljem položaju nego što smo bili”, kaže Nikolić.

Što se tiče izgleda u vezi sa privrednim rastom, kaže da je tu je nešto lošije stanje i da se očekuje usporavanje privredne aktivnosti.

“To ne mora da znači da ćemo ući u neki recesioni period, ali stope koje smo imali, biće niže svakako, što, ako govorimo kod nas one su prenos onoga što beleži evrozona, a prije svega Njemačka, kao naš najvažniji trgovinski partner. Ali, to je ipak jedan laganiji trend bez nekog katastrofičnog izgleda, jer je stanje na tržištu rada sasvim dobro i nema poremećaja i dalje. Taj trend će trajati još neko vrijeme, ali neko drastično pogoršanje koje bi uvelo u eurozonu u neki haotični peirod, mislim da nije izgledno”, poručuje Nikolić.

Izvor: Euronews Srbija